Brisel hitno traži načine da pokrije manjak u budžetu Ukrajine koji bi naredne godine mogao dostići čak 19 milijardi dolara, dok se Kijev suočava sa sve slabijom podrškom SAD i sve manjim izgledima za prekid vatre s Rusijom.
Evropska komisija razmatra različite opcije zajedno sa zemljama članicama EU, uključujući slanje vojne pomoći Ukrajini u vidu vanbudžetskih grantova, ubrzano plasiranje zajmova iz postojećeg G7 paketa vrednog 50 milijardi dolara, kao i dodatno korišćenje zamrznute ruske državne imovine unutar Unije, navode izvori upućeni u razgovore, prenosi Fajnenšl Tajms.
Predviđeni budžetski manjak Ukrajine za sledeću godinu još uvek nije pokriven spoljnim finansiranjem. Jedan visoki zvaničnik EU, uključen u pregovore s Kijevom, izjavio je da raste zabrinutost zbog sledeće godine.
"Mnogi su računali da će do dogovora o prekidu vatre doći ove godine, što bi olakšalo ukrajinsku budžetsku situaciju. Sada svi moraju da preračunaju svoje troškove i shvataju da postoji rupa u finansiranju, kako god da je sečeš".
Zbog produženog sukoba i sve manje nade u brzo okončanje rata, Komisija je, prema rečima zvaničnika za FT, već morala da prilagodi tokove sredstava predviđenih za Ukrajinu tokom 2025. godine. Hitnost da se pronađe novo finansiranje dolazi uoči samita u Rimu krajem nedelje, posvećenog obnovi Ukrajine, kojem će prisustvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Međunarodni monetarni fond procenjuje da su potrebe Ukrajine za narednu godinu "pokrivene", ali pod uslovom da se rat završi do kraja ove ili najkasnije sredinom 2026. godine što nije stav koji dele ni Ukrajina ni EU.
Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva je prošlog meseca izjavila da će Fond da "proceni da li će se jaz u finansiranju povećati i da li će biti potrebna dodatna spoljnja pomoć". Cilj je da se potrebe Ukrajine pokriju unapred, pre zime, naročito s obzirom na neizvesnu budućnost američke vojne pomoći, rekao je jedan diplomata EU.
Vojna pomoć, ali kao grantovi
Jedan od predloga, koji je Kijev već podelio sa zemljama G7 i koji se trenutno razmatra u Komisiji, jeste da se vojna pomoć Ukrajini vodi kao bilateralni grantovi van budžeta, a koji bi se istovremeno računali kao deo nacionalne potrošnje za odbranu. Time bi se istovremeno ispunjavali NATO ciljevi o povećanju odbrambenih izdvajanja na pet odsto BDP-a i pomagalo Ukrajini.
"Umesto da dupliramo kapacitete, evropski saveznici mogli bi da kofinansiraju ukrajinske snage tretirajući to kao uslugu koju Ukrajina pruža u cilju bezbednosti kontinenta", navodi se u dokumentu koji je Kijev poslao G7 zemljama, a u koji je FT imao uvid.
Evropska komisija je, prema navodima dva izvora, planirala da ove i druge opcije razmotri sa ministrima finansija EU u ponedeljak uveče. Jedan visoki evropski diplomata izjavio je: "Jasno je da pomoć koju članice daju Ukrajini nije samo za njenu odbranu, već i za odbranu Evrope i deo toga se svakako računa kao trošak za bezbednost".
Još jedna opcija jeste da se ubrza isplata sredstava iz već postojećeg G7 programa vrednog 50 milijardi dolara, koji Ukrajini obezbeđuje zajmove koristeći profit od zamrznute ruske imovine na Zapadu.
Bez prekida vatre koji bi podstakao domaću ekonomiju, Ukrajina već za 2026. godinu predviđa manjak od najmanje 8 milijardi dolara, čak i ako se deo obećanih sredstava iz EU, Japana i SAD isplati ranije. Ako se to ne desi, rupa u budžetu mogla bi dostići 19 milijardi dolara.
Jedna od dodatnih opcija o kojoj se razmatra jeste da se iz zamrznutih ruskih sredstava izvuče još veća vrednost, tako što bi se uložila u rizičnije finansijske instrumente uz istovremeno kreiranje mehanizma koji bi podelio odgovornost za moguće gubitke, kako Belgija, gde je većina sredstava locirana, ne bi snosila sav teret. Komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis izjavio je prošlog meseca: "Ispitujemo te opcije, uključujući i mogućnost da dodatno iskoristimo rusku zamrznutu imovinu".
(EUpravo zato/FT)
