Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od početka epidemije 1985. do 24. novembra 2025. u Srbiji je registrovano 5002 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 2288 obolelo od AIDS-a (skoro polovina).
Ukupno je 1379 osoba preminulo, od čega 1238 od AIDS-a, a 148 od bolesti ili stanja nesrodnih HIV infekciji.
Zahvaljujući savremenoj terapiji i efikasnijim merama lečenja, HIV infekcija danas se tretira kao hronično stanje koje može da se kontroliše. Ipak, činjenice pokazuju da epidemija u Srbiji i dalje predstavlja ozbiljan zdravstveni i društveni izazov.
Šta se dešavalo u 2025. godini kada je infekcija HIV-om u pitanju?
Tokom perioda od januara do novembra 2025. godine, registrovano je 99 novih slučajeva HIV-a, što je prema dostupnim podacima za 9 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.
Među novodijagnostikovanim, 16 osoba je imalo klinički AIDS - a 6 osoba je preminulo usled posledica.
Većina novih slučajeva je otkrivena u Beogradu - njih 85, što ukazuje na to da je glavni grad još uvek najpogođenija regija, ali i da se tamo obavlja najveći broj testiranja.
Od ukupnog broja novodijagnostikovanih, samo 4 su žene, dok ostatak čine muškarci - u 85 odsto slučajeva u starosnoj grupi od 20 do 49 godina. Kod 98 odsto otkrivenih slučajeva sa poznatim putem transmisije, dominantan način infekcije virusom jeste seksualni odnos bez kondoma.
Ostali načini inficiranja HIV-om su znatno ređi, a ono što izveštaj Batuta u 2025. godini čini drugačijim od onih od pre dvadesetak godina jeste da je zabeležen tek jedan slučaj infekcije putem razmene igle za ubrizgavanje droge.
I dalje se najveći broj novodijagnostikovanih otkrije prekasno
Zabrinjava podatak da je veliki broj ljudi sa dijagnozom HIV-a otkriven tek u fazi kada je imuni sistem ozbiljno narušen. Situacija je gotovo identična i ove godine, jer je oko dve trećine njih imao broj CD4 limfocita manji od 350/mm³.
CD4 limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca važnih za imuni sistem. Njihov nizak broj znači da je imunitet oslabljen. U kontekstu HIV-a to uglavnom znači da osoba ima uznapredovalu infekciju ili da je bolest kasno otkrivena jer je CD4 već značajno pao, ali i da postoji veći rizik od oportunističkih infekcija.
Ova činjenica ukazuje da uprkos besplatnom, anonimnom savetovanju i testiranju na različitim mestima širom Srbije, značajan broj ljudi čeka predugo da bi se testiralo. Na ovaj način oni umanjuju šanse za efikasno lečenje, sprečavanje razvoja AIDS-a, ali i dalje širenje virusa.
Lečenje HIV-a u Srbiji je doživelo svoju prekretnicu u dva navrata. Prvi put 1997. godine, kada je u našoj državi uvedena besplatna kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART), a zatim i 2008 - 2009. godine, kada je lečenje decentralizovano i postalo dostupno u više kliničkih centara.
Direktna posledica ovakvog pristupa jeste da je od 2003. do kraja 2024. godine, broj osoba na lečenju osmostruko porastao (sa 330 na 2678), što je doprinelo značajnoj redukciji obolevanja i smrtnosti od AIDS-a.
Stotine njih koji ne znaju svoj HIV status
Međutim, prema procenama Batuta u Srbiji živi na stotine ljudi koji ne znaju da su HIV pozitivni, što govori da je borba protiv epidemije daleko od završene. Ranom dijagnozom, savetovanjem i terapijom, HIV infekcija se može kontrolisati, virus potisnuti, a životni vek značajno produžiti.
Savremena terapija, koju većina pacijenata uzima jednom dnevno, drastično smanjuje virus u krvi i praktično onemogućava prenos HIV-a drugima, što je princip poznat kao U=U (Undetectable = Untransmittable). Dostupna je i preventivna terapija PrEP, koja gotovo potpuno štiti od HIV-a kada se pravilno koristi.
Zato je kako stručnjaci savetuju, sada više nego ikada - testiranje ključno. Besplatno, anonimno savetovanje i testiranje na HIV dostupno je širom Srbije. Ovo ne predstavlja samo čin individualne zaštite, već i čin odgovornosti prema sebi i drugima.
(EUpravo zato/Batut)
