Dolar je prošle godine nastavio da gubi udeo na svetskom tržištu kao dominantna valuta, ali su od toga najviše profitirali manji konkurenti i zlato, a ne evro, pokazuje izveštaj Evropske centralne banke (ECB). Ipak, evro je uprkos izazovima uspeo da očuva svoju globalnu ulogu i u 2024. je ostao druga po značaju valuta u svetu, saopštila je ECB.
Ipak, kako je ocenila predsednica ECB Kristin Lagard, pojačana prodaja dolarskih sredstava od aprila, izazvana nepredvidivom ekonomskom politikom SAD, mogla bi predstavljati šansu za evro, pod uslovom da evrozonа konačno napravi ključne korake ka integraciji, uključujući i zajedničko zaduživanje.
Samo u 2024. godini, dolar je izgubio dva procentna poena u ukupnom udelu globalnih deviznih rezervi. I dok je evro zabeležio blagi rast, najviše su profitirali japanski jen i kanadski dolar, navodi ECB.
Iako je dolar na kraju 2024. i dalje držao 58 odsto globalnih deviznih rezervi, to je za 10 procentnih poena manje nego pre deset godina. U međuvremenu, udeo evra ostaje ispod jedne petine.
Još jedan veliki dobitnik prošle godine bilo je zlato. Centralne banke širom sveta povećale su zlatne rezerve za više od 1.000 metričkih tona, što je najbrži tempo u istoriji i dvostruko više od prosečne godišnje kupovine u prethodnoj deceniji, navodi ECB.
"Istraživanja pokazuju da su dve trećine centralnih banaka kupovale zlato radi diverzifikacije portfolija, dok je oko 40 odsto to činilo kao zaštitu od geopolitičkih rizika", stoji u izveštaju.
Kada se saberu sve devizne rezerve, zlato čini 20 odsto, dok evro čini 16 odsto, dodaje ECB.
Od aprila su, međutim, primećeni signali da evro imovina konačno počinje da beleži koristi. Prinosi na američke državne obveznice jesu porasli, ali je dolar znatno oslabio u odnosu na evro – neobična pojava koja sugeriše da investitori sve više preispituju status dolara kao vodeće svetske rezervne valute i traže veći rizik-premijum za držanje američkih sredstava.
Zajedničko zaduživanje kao ključ
Ipak, evrozona još uvek nema dovoljno likvidan i obiman bezbedan finansijski instrument, jer se dug i dalje izdaje na nacionalnom nivou, što tržište čini fragmentisanim, osim ako se ne krene sa većim izdanjem zajedničkih obveznica.
Poznati ekonomisti Olivije Blašar i Anhel Ubide nedavno su predložili da evropske zemlje uvedu posebne izvore prihoda za otplatu zajedničkih "plavih" obveznica i nacionalnih "crvenih".
"Danas su uslovi znatno povoljniji, posebno ako bi se obim izdanja plavih obveznica pažljivo kalibrisao", izjavio je glavni ekonomista ECB-a Filip Lejn.
On je obnovio i svoj raniji predlog o tzv. sintetičkoj obveznici evrozone, portfoliju koji bi sadržao obveznice različitih zemalja članica, prodavanih u segmentima.
Međutim, i evropski bankarski sistem ostaje fragmentisan, dok EU još uvek nema jedinstveno tržište kapitala sa usklađenim pravilima i velikim, prekograničnim akterima.
Pored toga, region nema sopstvene vojne kapacitete, što predstavlja dodatni nedostatak kada je reč o geopolitičkoj sigurnosti koju traže globalni upravljači rezervama.
(EUpravo zato)
