- Finska, više puta proglašavana najsrećnijom zemljom na svetu, suočava se sa rekordnim dugom i budžetskim deficitom, pa se pred izbore raspravlja o novim rezovima.
- Brisel traži da Helsinki smanji zaduživanje ispod tri odsto BDP-a, dok vlada planira uštede od oko devet milijardi evra i dodatne rezove u javnom sektoru.
- Veliki problem su izdvajanja za odbranu i energetska kriza
Finska, zemlja koja je devet godina zaredom proglašavana najsrećnijom na svetu, strahuje od teške zime dok bi najstroži budžet u poslednjih nekoliko godina trebalo da bude usmeren na velike uštede.
Uoči izbora u aprilu, rasprava se ne vodi o tome da li će biti rezova, već o tome koje će usluge, socijalna davanja i penzije biti najviše pogođene.
Finski pokazatelji javnog duga i budžetskog deficita najgori su još od devedesetih godina, kada su kolaps bankarskog sistema i raspad Sovjetskog Saveza, tada ključnog izvoznog partnera, izazvali duboku ekonomsku krizu, piše DW.
Rast javnog duga u Finskoj
Finski zavod za statistiku potvrdio je prošlog meseca da je javni dug u drugom tromesečju dostigao 90,3 odsto BDP-a, dok je pre pandemije iznosio oko 65 odsto. Jedan od uzroka nalazi se na istoku: Finska je, nakon ulaska u NATO, na koji se odlučila podstaknuta ruskom invazijom na Ukrajinu, povećala izdvajanja za odbranu.
Osim toga, Helsinki se suočio sa znatno višim troškovima energije nakon što je prekinuo zavisnost od Moskve, od koje je nabavljao približno trećinu energenata. Ipak, finska vlada troši više nego što prihoduje još od finansijske krize 2008. i 2009. godine, delimično zbog starenja stanovništva i sporog ekonomskog rasta. Državna finansijska uprava je prošlog meseca prognozirala da će budžetski deficit 2026. godine iznositi 4,2 odsto BDP-a.
Brisel zahteva da se smanji zaduživanje
Brisel zahteva od Helsinkija da smanji novo zaduživanje, jer pravila Evropske unije nalažu da budžetski deficit ne sme da prelazi tri odsto BDP-a. Evropski savet je u januaru pokrenuo postupak i dao Finskoj rok do kraja 2028. godine da se uskladi sa tim ciljem.
Vlada premijera, Peterija Orpa, koja je na dužnosti od juna 2023. godine, planira da tokom svog mandata uštedi oko devet milijardi evra. Ekonomisti upozoravaju da će naredna vlada, bez obzira na to ko pobedi na izborima, morati da sprovede znatno veće rezove.
"Procene se trenutno kreću između osam i 11 milijardi evra", rekao je za DW Jarko Kivisto, savetnik u Odeljenju za monetarnu politiku i istraživanje Finske centralne banke.
Početkom godine sve političke stranke, osim jedne, složile su se da podrže fiskalno pravilo kojim bi se buduća vlada obavezala da do 2031. godine ograniči budžetski deficit na između dva i 2,5 odsto BDP-a.
Planovi za štednju
Orpova konzervativna Nacionalna koalicija (Kokumus) jedina je stranka koja obećava dodatne uštede od devet milijardi evra ukoliko osvoji drugi mandat.
Orpo planira dalje rezove u zdravstvu, nezi i socijalnoj zaštiti, kao i mere u sistemu profesionalnog penzijskog osiguranja, ali bez smanjenja postojećih penzija. Dok socijaldemokrate predlažu da se teret reformi raspodeli između smanjenja rashoda i povećanja poreza, Orpo želi da ostvari cilj bez povećanja poreza, što bi značilo da bi najveći teret podnele javne službe.
Kivisto je, međutim, upozorio: "Deficit je toliko veliki da bi bio potreban paket mera koji uključuje i povećanje poreza i smanjenje rashoda".
Visoka stopa nezaposlenosti
Iako je stopa rizika od siromaštva u Finskoj ispod proseka EU, zemlja ima jednu od viših stopa nezaposlenosti u Uniji. Prema podacima Evrostata, u avgustu je iznosila 10,3 odsto, što je neznatno više nego u Španiji, gde je bila 10 odsto. Nezaposlenost mladih dostigla je 23,3 odsto, dok je prosek EU 15,4 odsto.
Lauri Olapa, direktor Finskog centra za nove ekonomske analize, upozorio je da bi novi krug štednje predstavljao težak udarac za domaću privredu, jer potrošnja domaćinstava već opada.
"Više od četvrtine stanovništva radi u javnom sektoru. Ako tim radnicima zapretite otkazima, stopa štednje će porasti, a privatna potrošnja ponovo će se smanjiti", rekao je Olapa za DW.
Uprkos nizu opterećenja, od pandemije i viših kamatnih stopa do posledica dva rata, nacrt budžeta za 2027. godinu i dalje predviđa deficit od 12,4 milijarde evra.
Veća izdvajanja za vojsku
Finska se još pre rata u Ukrajini obavezala da od Sjedinjenih Američkih Država kupi 64 borbena aviona F-35A, u vrednosti od oko 8,4 milijarde evra.
Tokom rata u Ukrajini, koji traje više od četiri godine, Finska je povećala godišnje vojne izdatke sa 4,5 na više od osam milijardi dolara, pokazuju podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
U aprilu je vlada najavila da će dodatno povećati izdvajanja za odbranu, na 3,2 odsto BDP-a, čime se približava cilju NATO-a od 3,5 odsto.
Zbog cena nafte, koje se usled sukoba u Iranu zadržavaju blizu 100 dolara po barelu, vlada se zasad opire pritisku da poveća subvencije za gorivo. To se događa uprkos tome što je Finska centralna banka zabeležila rast troškova uvoza energije od 50 odsto tokom prvih meseci sukoba u Iranu.
Iako su prelazak na obnovljive izvore energije i pokretanje nuklearnog reaktora Olkiluoto 3 2023. godine ublažili posledice energetske krize, centralna banka je tokom leta upozorila da bi dugotrajno visoke cene nafte i gasa naredne godine mogle da uspore ekonomski rast i povećaju inflaciju.
Jedina svetla tačka je uspešan finski izvozni sektor, koji beleži snažan priliv narudžbina u metalnoj i brodograđevinskoj industriji.
Olapa je tu dinamiku uporedio sa "procvatom Nokije" i ocenio da postoji mogućnost da izvoz izvuče zemlju iz recesije, pod uslovom da potražnja iz ostatka Evrope ostane snažna.
Uzdržana reakcija tržišta
Uprkos problemima sa deficitom, reakcija tržišta na finski dug dosad je bila uzdržana. Agencije za kreditni rejting zadržale su stabilne izglede za zemlju, uz izuzetak agencije Standard end Purs (S&P), koja je u aprilu izglede ocenila kao "negativne", ali nije snizila sam kreditni rejting.
Razlika u kamatnoj stopi koju Finska mora da plaća na desetogodišnje državne obveznice u odnosu na Nemačku iznosila je 6. oktobra 38 baznih poena. Poređenja radi, kod Francuske je ta vrednost iznosila 128, a kod Italije 107 baznih poena.
To pokazuje da investitori finski državni dug i dalje smatraju jednim od najsigurnijih u Evropi. Takva situacija, međutim, može da potraje samo dok se ne pojavi novi šok, poput dugotrajnijeg rasta cena nafte, nove eskalacije sukoba sa Rusijom ili dužničke krize u evrozoni usredsređene na Francusku.
Finska bi narednog marta mogla deseti put zaredom da bude proglašena najsrećnijom zemljom na svetu. Ipak, s obzirom na to da mesec dana kasnije slede izbori i suočavanje sa posledicama decenijskog zaduživanja, ostaje otvoreno pitanje kako će se zemlja nositi sa izazovima koji dolaze.
(EUpravo zato/Dojče vele)
