Država, gradovi, opštine, javna preduzeća i druge institucije svake godine troše milijarde dinara na radove, robu i usluge. Pitanje ko dobija te poslove, pod kojim uslovima, koliko ponuđača učestvuje i da li javnost može da vidi šta je ugovoreno zato nije samo administrativno pitanje.
To je pitanje poverenja u institucije.
Evropska komisija već godinama javne nabavke posmatra kao važan deo procesa usklađivanja Srbije sa pravom EU.
U poslednjem dostupnom izveštaju o Srbiji Komisija navodi da je zemlja u ovoj oblasti "umereno pripremljena" i poziva na dalje usklađivanje zakonodavstva sa evropskim pravilima.
Zašto su javne nabavke važne za građane?
Kada jedna državna institucija kupuje opremu, lokalna samouprava gradi put, a javno preduzeće angažuje firmu za određenu uslugu, novac koji se troši u velikoj meri dolazi iz javnih sredstava.
Zato bi postupak trebalo da bude takav da svi zainteresovani ponuđači imaju jednake uslove, da kriterijumi budu unapred poznati, a odluka o izboru zasnovana na jasnim i proverljivim pravilima.
Transparentnost omogućava upravo to - da javnost može da prati šta država kupuje, od koga kupuje i koliko za to plaća.
U Srbiji je Portal javnih nabavki napravljen sa ciljem da informacije o postupcima budu dostupnije građanima, kompanijama, novinarima i organizacijama civilnog društva. Njegova uloga je da javnosti omogući uvid u postupke i dokumentaciju.
Ali objavljivanje podataka samo po sebi nije dovoljno.
Pravo pitanje je koliko je sistem otvoren za konkurenciju i koliko građani mogu da razumeju šta se iza objavljenih podataka zaista nalazi.
Koliko je novca u pitanju?
Javne nabavke predstavljaju značajan deo domaće ekonomije. Prema podacima koje Evropska komisija navodi u svom izveštaju za Srbiju, javne nabavke su tokom 2024. godine predstavljale oko 10,87 odsto BDP-a.
To znači da se kroz ovaj sistem usmerava veoma veliki deo novca koji ima direktan ili indirektan uticaj na javne usluge i standard građana.
Zato svaka slabost sistema može imati ekonomsku posledicu, od veće cene koju plaća država do manjeg broja kompanija koje su spremne da učestvuju na tenderima.
Nije dovoljno samo raspisati tender
Jedan od ključnih principa evropskog sistema javnih nabavki jeste konkurencija.
Što je više kvalifikovanih ponuđača zainteresovano za posao, veća je mogućnost da će naručilac dobiti bolju cenu ili kvalitetniju ponudu.
Prema podacima Evropske komisije, prosečan broj ponuda po postupku javne nabavke u Srbiji bio je 2,5.
To samo po sebi ne znači da je svaki postupak sa jednim ili malim brojem ponuđača problematičan. Za pojedine specifične poslove može postojati mali broj kompanija koje ispunjavaju uslove.
Ali kada se takav obrazac često ponavlja, postavlja se pitanje da li su uslovi tendera dovoljno otvoreni i konkurentni.
Upravo zato transparentnost nije samo objavljivanje dokumentacije. Ona podrazumeva mogućnost da se proveri kako su uslovi postavljeni, koliko je ponuđača učestvovalo i zašto je baš određena kompanija dobila posao.
Poseban problem poslovi van redovnih procedura
Jedno od pitanja koje se godinama pojavljuje u raspravama o javnim nabavkama u Srbiji jeste korišćenje međudržavnih sporazuma i posebnih zakona za velike infrastrukturne projekte.
Problem nastaje kada se veliki poslovi izdvoje iz standardnih procedura javnih nabavki, jer se tada smanjuje prostor za klasičnu konkurenciju među kompanijama.
Evropska komisija je u izveštajima ukazivala na potrebu da izuzeci od primene pravila o javnim nabavkama budu usklađeni sa pravnim tekovinama EU. Organizacije koje prate transparentnost javnih finansija takođe godinama upozoravaju na rizik da međudržavni sporazumi postanu način za zaobilaženje standardnih pravila.
Važno je naglasiti da izuzetak iz Zakona o javnim nabavkama ne znači automatski da je neki ugovor nezakonit. Država za pojedine projekte može imati posebne pravne osnove.
Međutim, iz ugla transparentnosti ključno je pitanje: koliko javnost može da vidi i proveri način na koji je doneta odluka o izboru izvođača i koliko je konkurencije bilo?
Transparentnost nije samo uslov za Brisel
Javne nabavke se često posmatraju kroz prizmu toga šta Srbija mora da uradi da bi napredovala ka članstvu u EU, ali suština je mnogo jednostavnija.
Ako država za neki proizvod ili uslugu plati više nego što je potrebno, razlika se na kraju plaća iz javnih sredstava. Ako se posao dodeljuje uz nedovoljno konkurencije, građani imaju manje mogućnosti da provere da li je izabrano najbolje rešenje.
Zato transparentnost nije važna samo zato što je to jedan od evropskih standarda.
Ona je važna zato što građanima omogućava da kontrolišu način na koji se troši novac koji pripada svima.
Evropska komisija javne nabavke povezuje i sa širim pitanjem vladavine prava i poslovnog okruženja. Stabilna i predvidiva pravila, jednaki uslovi za kompanije i transparentne procedure važni su i za funkcionisanje tržišta.
Šta bi bolji sistem značio za građane?
Veća transparentnost ne znači samo više dokumenata na internetu.
To znači da građanin može relativno lako da odgovori na nekoliko osnovnih pitanja: koliko je neki projekat koštao, ko ga je dobio, koliko je kompanija učestvovalo, koji su bili kriterijumi i da li je tokom realizacije ugovor menjan.
Za novinare i organizacije civilnog društva takvi podaci predstavljaju osnovu za kontrolu vlasti. Za kompanije znače predvidljivije tržište. Za građane znače veću mogućnost da vide kako se upravlja javnim novcem.
A za državu koja želi da postane članica EU, transparentne i konkurentne javne nabavke predstavljaju deo šire reforme institucija.
Test poverenja u institucije
Proces evropskih integracija nije samo usklađivanje zakona sa evropskim direktivama. Mnogo važnije pitanje je da li se pravila zaista primenjuju u praksi.
U slučaju javnih nabavki, to znači da nije dovoljno imati zakon i elektronski portal. Potrebno je da postoji stvarna konkurencija, jasna pravila, efikasan nadzor i mogućnost kontrole odluka.
Upravo tu se transparentnost pretvara iz birokratskog pojma u nešto što građani mogu da osete.
Jer iza svakog tendera nije samo broj ugovora ili stavka u budžetu.
Iza njega su putevi, škole, bolnice, javni prevoz, komunalne usluge i sve ono što država plaća novcem svojih građana. Zato će način na koji Srbija bude uređivala javne nabavke ostati jedan od važnih pokazatelja koliko je spremna da evropske standarde primeni ne samo na papiru, već i u svakodnevnom funkcionisanju države.
(M.A./EUpravo zato)
