Privreda evrozone ostvarila je bolje rezultate od očekivanih u drugom kvartalu 2026. godine, međutim, uprkos ohrabrujućim podacima, nazire se sve izraženija razlika u ekonomskom rastu među državama članicama.
Očekivalo se da će privredni rast evrozone usporiti tokom drugog tromesečja, ali su usledili rezultati koji su iznenadili.
Prema preliminarnim procenama Eurostata, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone porastao je za 0,4% u odnosu na prethodni kvartal, a ekonomisti su predviđali rast od 0,2%.
Na nivou cele Evropske unije privredni rast ubrzao je na 0,5%, u odnosu na 0,1% u prethodnom kvartalu, dok je na godišnjem nivou, privredni rast dostigao 1,0% u Evrozoni i 1,2% u Evropskoj uniji.
Iako ovi podaci ukazuju da evropska ekonomija pokazuje veću otpornost nego što se očekivalo, zbirni rezultati prikrivaju znatno neujednačeniju sliku, jer privredni rast među državama članicama postaje sve neravnomerniji.
Rast predvode Irska, Litvanija i Švedska
"Ekonomija evrozone značajno je nadmašila očekivanja u drugom kvartalu i bila čak snažnija od naše optimistične prognoze, uprkos energetskom šoku izazvanom ratom između SAD i Irana", izjavio je Klaus Vistesen, glavni ekonomista za evrozonu u kompaniji "Pantheon Macroeconomics".
Među zemljama koje su objavile podatke za drugo tromesečje, Irska je ostvarila ubedljivo najveći rast – njen BDP porastao je za 3,9% u odnosu na prethodni kvartal, na drugom mestu našla se Litvanija, sa rastom od 1,7%, dok je Švedska zabeležila povećanje BDP-a od 1,4%.
Južna Evropa pokazala otpornost
I dok je Portugal ostvario kvartalni rast od 0,8%, Španija je nastavila da nadmašuje najveće ekonomije evrozone, uz rast od 0,7%, na začelju liste našle su se Belgija i Austrija, čije su ekonomije stagnirale tokom drugog kvartala.
Nemačka, Francuska i Italija nastavile su da rastu, ali sporijim tempom nego ranije.
Najveća evropska ekonomija usporava
Nemačka privreda porasla je za 0,2%, nakon rasta od 0,4% u prvom kvartalu. Ipak, rezultat je bio bolji od tržišnih očekivanja, koja su predviđala rast od svega 0,1%.
Francuski BDP porastao je za 0,2%, nakon pada u prethodnom kvartalu, a detaljnija analiza pokazuje da oporavak nije ravnomeran.
Španija i dalje među najuspešnijima i premašuje sva očekivanja. Njena privreda ubrzala je rast na 0,7%, nastavljajući niz rezultata koji je već duže vreme bolji od proseka evrozone.
Italijanski BDP porastao je za 0,2%, što predstavlja usporavanje u odnosu na prethodnih 0,3%, ali je ipak iznad očekivanog rasta od 0,1%.
Jača privreda, ali inflacija ponovo raste
Ukupni podaci pokazuju da je evrozona ušla u leto u boljoj ekonomskoj poziciji nego što su mnogi analitičari očekivali.
Irska je ostvarila najbrži kvartalni rast, Španija ostaje najuspešnija među velikim ekonomijama, dok Nemačka, Francuska i Italija beleže znatno umereniji napredak, ali u momentima kada privredni rast ponovo dobija zamah, pojavljuje se novi izazov.
Preliminarni podaci za jul ukazuju da inflacija ponovo jača u pojedinim delovima Evrope.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, Evropska centralna banka mogla bi da zadrži mogućnost novog povećanja kamatnih stopa nakon letnje pauze.
(EUpravo zato/Euronews)