Evropska komisija usvojila je drugi paket od sedam sektorskih predloga, čime je kompletiran okvir za sledeći dugoročni budžet EU za period 2028-2034.
Ovi pravni akti dovršavaju predlog Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO) 2028–2034 i pokrivaju nekoliko oblasti - program za jedinstveno tržište i carine; program za pravosuđe; program za istraživanje i obuku; instrument za saradnju u nuklearnoj bezbednosti i dekontaminaciju; program pomoći za dekontaminaciju nuklearne elektrane Ignalina u Litvaniji (Ignalina program); odluka o prekomorskim teritorijama, uključujući Grenland i program Pericles V.
Program za jedinstveno tržište i carine donosi koristi građanima i kompanijama kroz unapređenje završetka jedinstvenog tržišta EU, uklanjanje prekograničnih i međudržavnih prepreka i podsticanje saradnje između nacionalnih administracija.
Osiguraće jaču zaštitu potrošača, podsticanje standardizacije i smanjenje administrativnog opterećenja u oblastima carina, poreza i borbe protiv prevara. Program takođe pokriva razvoj, proizvodnju i distribuciju zvanične evropske statistike, koja je ključna za informisanje politika EU i donošenje odluka zasnovanih na dokazima.
Sa budžetom od 6,2 milijarde evra (dvostruko veći u odnosu na trenutni dugoročni budžet EU), ojačani Program za jedinstveno tržište i carine objedinjuje nekoliko ranije samostalnih programa u jednu koherentnu strategiju, čime se čuva ekonomska sigurnost EU.
Program za pravosuđe, sa budžetom od skoro 800 miliona evra, nastaviće da podržava pravosudnu saradnju u civilnim i krivičnim pitanjima, obuke sudija i obezbeđivanje jednakog pristupa pravdi za sve građane i preduzeća.
Program će podržati digitalizaciju pravosudnih sistema i dodatno promovisati nezavisnost i nepristrasnost sudstva. Građani i preduzeća u EU imaće koristi od efikasnijeg, inkluzivnijeg, otpornijeg i digitalizovanog evropskog pravosudnog prostora zasnovanog na vladavini prava, uz uzajamno priznavanje i poverenje.
Program za istraživanje i obuku imaće budžet od 6,7 milijardi evra do 2032. godine, dok će predloženi iznos za ceo VFO iznositi 9,8 milijardi evra. Program će unaprediti i podržati nuklearnu bezbednost, sigurnost i zaštitu, zaštitu od zračenja, upravljanje radioaktivnim otpadom, neenergetske primene nuklearne nauke (npr. u zdravstvenoj zaštiti) i očuvanje kritičnih veština potrebnih nuklearnom sektoru.
Program takođe doprinosi razvoju fuzione energije kao održivog izvora energije, podstičući inovacije i razvoj industrije u EU. Više od polovine budžeta predstavlja doprinos EU projektu ITER, najambicioznijem fuzionom projektu na svetu. Njegov cilj je dokazati naučnu i tehničku izvodljivost fuzije kao velike i bezkarbonske energetske forme, zasnovane na principu koji pokreće Sunce i druge zvezde.
Za dalje unapređenje nuklearne bezbednosti u Evropi i trećim zemljama, uveden je novi Instrument za saradnju u nuklearnoj bezbednosti i dekontaminaciju, sa budžetom od oko 1 milijarde evra, koji objedinjuje postojeći Instrument za saradnju u nuklearnoj bezbednosti i Program dekontaminacije.
Pored toga, program će biti nastavljen u narednom VFO, pomažući Litvaniji u implementaciji dekontaminacije nuklearne elektrane Ignalina, čime se doprinosi nuklearnoj bezbednosti, zdravlju radnika i javnosti, kao i sprečavanju degradacije životne sredine.
Podrška trinaest prekomorskih zemalja i teritorija (OCT), uključujući Grenland, nastaviće se kroz poseban i ojačan instrument u narednom VFO sa alokacijom od gotovo 1 milijardu evra. OCT imaju visok geopolitički i strateški značaj za EU, jer služe kao ključne baze Unije u svojim geografskim područjima.
Na kraju, Program Pericles V će biti nastavljen kako bi se dodatno borilo protiv falsifikovanja evra. Kao jedinstvena valuta evrozone, evro je ključni evropski interes. Program će pomoći u prevenciji i borbi protiv falsifikata i prevara povezanim sa falsifikovanjem, prilagođavajući se novim pretnjama, jačajući poverenje građana i preduzeća u integritet evra.
Sa ovim pravnim aktima, Komisija završava svoj predlog za sledeći dugoročni budžet EU za 2028–2034, koji iznosi gotovo 2 biliona evra po aktuelnim cenama (ili 1,26% bruto nacionalnog dohotka EU u proseku između 2028. i 2034).
Ključne karakteristike novog Višegodišnjeg finansijskog okvira
· Budžet fokusiran na prioritete EU: konkurentnost, odbranu i bezbednost, dekarbonizaciju, održivost i ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju;
· Veća fleksibilnost budžeta, omogućavajući brzo reagovanje na nepredviđene promene ili nove političke prioritete;
· Jednostavniji, usklađeniji i harmonizovaniji finansijski programi EU, kako bi građani i kompanije lakše pristupili sredstvima;
· Budžet prilagođen lokalnim potrebama, sa Nacionalnim i Regionalnim partnerskim planovima za investicije i reforme, za ciljani uticaj i bržu, fleksibilniju podršku ekonomskoj, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji;
· Snažan podsticaj konkurentnosti, za osiguranje lanaca snabdevanja, razvoj inovacija i vođstvo u globalnoj trci za čistu i pametnu tehnologiju;
· Uravnotežen paket novih sopstvenih prihoda koji osigurava adekvatna sredstva za prioritete, uz minimalan pritisak na nacionalne javne finansije.
Koji su sledeći koraci?
Budući dugoročni budžet EU biće razmatran od strane država članica u Savetu, koji odlučuje jednoglasno, uz saglasnost Evropskog parlamenta za Višegodišnji finansijski okvir (VFO).
Pravila sistema sopstvenih prihoda periodično se utvrđuju Odlukom Saveta, usvojenom jednoglasno i potvrđenom od strane svake države članice u skladu sa njenim nacionalnim procedurama.
Sektorski predlozi podležu redovnoj zakonodavnoj proceduri ili specifičnim procedurama usvajanja, u zavisnosti od pravne osnove.
(EUpravo zato.rs)
