Jedna od vodećih feminiskinja i bivša italijanska ministarka, Ema Bonino preminula u 78. godini.
Osnivačica stranke "Više Evrope", bila je dugogodišnja aktivistkinja, angažovana i u političkoj i aktivističkoj borbi za ljudska prava. Najpoznatija je po svojoj borbi za pravo na abortus i prava žena, a stigla je i do zalaganja za Evropu i ljudska prava.
Bila je i dugogodišnja istaknuta članica italijanske Radikalne partije i bivša ministarka u italijanskoj vladi.
Zdravstveni problemi
Nedavno je hospitalizovana u Rimu zbog respiratorne krize. U bolnicu je stigla u kritičnom stanju i prebačena je na intenzivnu negu, nakon početnog poboljšanja, 10. septembra napustila je odeljenje i prebačena je u privatnu ustanovu.
Bonino je 2015. godine otkrila da ima tumor na levom plućnom krilu. Godinama se lečila, ali je istovremeno ostala aktivna u politici. Godine 2023. saopštila je da je pobedila bolest.
Međutim, u narednim godinama pojavili su se novi zdravstveni problemi. U jesen 2024. bila je hospitalizovana u Rimu zbog respiratornih tegoba, a u novembru 2025. ponovo je boravila u bolnici zbog metaboličkog poremećaja.
Život posvećen ciljevima Radikalne partije
Više od pola veka Bonino je bila jedna od najprepoznatljivijih ličnosti italijanske radikalne politike. Od prava na abortus i kontracepciju, preko liberalizacije droga, do borbe protiv smrtne kazne, postala je neraskidivo povezana sa mnogim velikim kampanjama za građanska prava u Italiji.
Još pre ulaska u parlament, 1975. godine, osnovala je Informativni centar za sterilizaciju i abortus (CISA), zalažući se da abortus u Italiji bude bezbedan i dostupan.
Od Italije do Evrope
Godine 1979. ušla je u Evropski parlament. Iz Brisela se posebno bavila ljudskim pravima u istočnoj Evropi i suprotstavljanjem autoritarnim režimima.
Krajem osamdesetih podržala je pokret "Solidarnost" u Poljskoj, zbog čega je uhapšena i proterana iz zemlje. U godinama koje su usledile, uhapšena je i u Njujorku tokom kampanje za distribuciju sterilnih špriceva, kao i u Avganistanu, gde su je talibani pritvorili nakon što je fotografisala žene.
Istovremeno, njen rad se proširio na velika međunarodna pitanja: ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi, borbu protiv smrtne kazne i izgradnju međunarodnog sistema krivičnog pravosuđa. Bila je i među zagovornicima osnivanja Međunarodnog krivičnog suda.
Od 1994. do 1999. godine Bonino je bila evropska komesarka zadužena za humanitarnu pomoć, ribarstvo i politiku zaštite potrošača. Tokom tog perioda pažljivo je pratila krizu na Balkanu i javno govorila o odgovornosti za nasilje u Bosni i njegovim posledicama.
Njena podrška vojnoj intervenciji zapadnih zemalja na Balkanu bila je jedna od najkontroverznijih odluka u njenoj karijeri i dovela ju je u sukob sa delom mirovnog pokreta.
Tokom devedesetih i dvehiljaditih nastavila je da se bavi pravima žena, podržavajući kampanje protiv ženskog genitalnog sakaćenja i za zaštitu žena u Avganistanu, kao i borbu za priznavanje prava žena u Africi.
Ministarka i važna figura italijanske politike
Bonino se 2006. godine vratila u italijansku vladu kao ministarka za međunarodnu trgovinu i evropska pitanja u drugoj vladi Romana Prodija, dok je 2013. godine postala ministarka spoljnih poslova u vladi koju je predvodio Enriko Leta.
Čak i tokom poslednjih godina života ostala je aktivan glas u javnim raspravama o građanskim pravima, Evropi i međunarodnim odnosima.
Italija gubi jednu od najuticajnijih političkih ličnosti druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka, a Evropa i svet borca za ljudska prava.
(EUpravo zato/Euronews)