Marijusu Borgu Hojbiju, najstarijem sinu norveške princeze, počelo je suđenje po optužnici koja sadrži 38 tačaka, uključujući seksualno uznemiravanje, silovanje, zlostavljanja i nasilja nad bivšim partnerkama, takođe i transport 3,5 kilograma marihuane, pretnje smrću i saobraćajne prekršaje. Ovo je dokaz da čak ni članovi kraljevskih porodica u evropskim zemljama nisu pošteđeni odgovaranja za svoje postupke, o čemu svedoči i sam tužilac uključen u ovaj slučaj.
Pojavljujući se pred prepunom sudnicom Okružnog suda u Oslu, Hojbi je negirao optužbe, uključujući zlostavljanje u bliskim vezama i snimanje ženskih genitalija bez njihovog znanja. Za neka manja dela izjasnio se krivim. On se, zbog svega ovoga, suočava sa do 16 godina zatvora ako bude osuđen.
Kako pišu mediji, za ovo ovo suđenje bi se moglo reći da je uspelo da osramoti kraljevsku porodicu.
Obučen u zelene pantalone i zeleni džemper, sa upečatljivim naočarima i minđušama, Hojbi je delovao ravnodušno prema suđenju, izvestio je reporter AFP-a u sudnici. Ustao je i tiho odgovorio da se ne oseća krivim kada je zamoljen da se izjasni po četiri tačke optužnice za silovanje.
Za njegovu majku Mete-Marit je nedavno objavljeno da je bila umešana u skandal sa Džefrijem Epstajnom, nakon što su američki dokumenti otkrili da je bila bliska prijateljica sa osuđenim seksualnim prestupnikom, koji je izvršio samoubistvo u zatvoru 2019. godine.
"Tretiran kao i svi ostali"
Pre suđenja, tužilac Sturla Henriksbo je rekao za AFP da se prema Hojbiju "neće postupati ni blaže niti oštro zbog njegove porodice". Hojbi je uhapšen 4. avgusta 2024. godine, zbog sumnje da je prethodne noći napao svoju devojku.
Nekoliko dana kasnije, priznao je da je delovao "pod uticajem alkohola i kokaina nakon svađe", da je imao "mentalne probleme" i da se dugo borio "sa zloupotrebom droga".
Četiri navodna silovanja navodno su se dogodila 2018, 2023. i 2024. godine, a poslednje se dogodilo nakon što je počela policijska istraga. Identitet sedam Hojbijevih navodnih žrtava ne može se otkriti, sa izuzetkom njegove bivše devojke Nore Haukland, manekenke i influenserke koja ga je javno optužila za fizičko zlostavljanje.
Između leta 2022. i jeseni 2023. godine, dok su njih dvoje bili u vezi, Hojbi ju je više puta udarao pesnicom u lice, šutirao je i udarao pesnicom, hvatao je za grlo, bacao je na frižider i vređao je, navodi se u optužnici.
Slučaj svedoči da isti tretman u evropskim zemljama imaju svi bez obzira na društveni status, porodičnu pozadinu ili javni položaj, ukoliko su počinioci teških krivičnih dela, uključujući seksualno nasilje. Takav pristup odražava i proširuje evropski okvir za borbu protiv nasilja zasnovanog na polu i seksualnog nasilja, u kojem se naglasak stavlja na prevenciju, zaštitu žrtava i dosledno gonjenje počinilaca. Na primer, Norveška je bila jedna od prvih zemalja koja je ratifikovala Istanbulsku konvenciju (Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici), potvrdivši je već 2017. godine. Kao zemlja sa već razvijenim mehanizmima zaštite, Norveška kroz ovaj sporazum dodatno usklađuje svoje zakone i programe za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Prvog oktobra 2023. godine, Evropska unija je pristupila Istanbulskoj konvenciji.
Izmene zakonodavstva
Norveška je takođe u poslednje dve godine usvojila niz značajnih izmena krivičnog zakonodavstva s ciljem jačanja zaštite od seksualnog nasilja, prelazeći na model zasnovan na eksplicitnom pristanku. Norveški parlament je u junu 2025. godine usvojio zakon kojim se silovanje definiše kao seksualni odnos bez jasno izraženog pristanka, bilo rečima ili ponašanjem, čime je napušten raniji model koji je zahtevao dokazivanje upotrebe sile, pretnji ili nemogućnosti žrtve da se odupre.
Prema novim odredbama, seksualni odnos bez pristanka predstavlja krivično delo za koje je predviđena kazna do šest godina zatvora, dok su strože kazne, do deset godina zatvora, propisane u slučajevima kada se seksualni čin nastavi uprkos jasnom odbijanju druge osobe. Starosna granica za davanje seksualnog pristanka u Norveškoj ostaje 16 godina, dok se svaki seksualni čin sa detetom mlađim od 14 godina automatski kvalifikuje kao teško krivično delo seksualnog nasilja.
Paralelno sa zakonodavnim izmenama, norveška vlada je tokom 2024. godine izdvojila dodatna sredstva za jačanje kapaciteta policije u borbi protiv onlajn seksualnog nasilja nad decom, dok je u izveštaju tzv. Komisije za silovanje (NOU 2024:4) predloženo više desetina konkretnih mera za unapređenje institucionalnog odgovora, uključujući osnivanje posebne državne agencije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i ponovno jačanje specijalizovanih policijskih jedinica. Žrtvama seksualnog nasilja u Norveškoj obezbeđena je i besplatna pravna pomoć, kao i pristup medicinskoj i psihološkoj podršci u specijalizovanim centrima.
Ovim izmenama Norveška se svrstala među nordijske zemlje koje su usvojile standard poznat kao "samo da znači da", koji podrazumeva da je odgovornost za postojanje pristanka jasno definisana i pravno proverljiva.
Težak udarac za ugled monarhije
Skandal, među najgorima u istoriji norveške monarhije, naneo je težak udarac ugledu dvora, iako je on i dalje veoma popularan zahvaljujući kralju Haraldu i kraljici Sonji. Početak suđenja poklopio se sa glasanjem u norveškom parlamentu o tome da li da se zadrži monarhija. Očekuje se da će zadržavanje biti podržano velikom većinom.
Presuda protiv Marijusa Borga Hojbija očekuje se nekoliko nedelja nakon završetka suđenja, koje bi trebalo da traje do 19. marta.
(EUpravo zato)
