Francuska sprema zakonske izmene kojima se ukida ideja da brak podrazumeva obavezu na seksualne odnose.
Predlog zakona, koji je usvojila Nacionalna skupština, dopunjuje Građanski zakonik odredbom kojom se jasno precizira da "zajednica života"ne stvara "obavezu na seksualne odnose".
Zakonom se takođe onemogućava da seizostanak seksualnih odnosa koristi kao argument u razvodima zasnovanim na krivici.
Iako je malo verovatno da će imati veliki uticaj na sudsku praksu, zagovornici veruju da će zakon doprineti odvraćanju od bračnog silovanja.
"Dozvoljavajući da ovakvo pravo ili obaveza opstanu, mi kao društvo prećutno odobravamo sistem dominacije i predacije muža nad ženom. Brak ne može biti prostor u kojem se pristanak na seks smatra konačnim i doživotnim", izjavila je predlagačica zakona, poslanica Zelenih Mari-Šarlot Garan.
Novim zakonom uklanja se pravna nejasnoća koja je postojala iako u zakonima nikada nije eksplicitno pominjana "bračna dužnost".
Francuski Građanski zakonik trenutno obaveze u braku definiše kao "poštovanje, vernost, podršku i pomoć", uz obavezu zajedničkog života.
Ni u jednom pravnom tekstu ne pominju se "bračna", odnosno seksualna prava. Koreni tog shvatanja potiču iz srednjovekovnog crkvenog prava.
Ipak, sudije su u savremenim brakorazvodnim postupcima povremeno široko tumačile pojam "zajednice života", uključujući u njega i seksualne odnose.
Primeri iz prakse
U jednom poznatom slučaju iz 2019. godine, utvrđeno je da je žena godinama odbijala seksualne odnose sa suprugom, nakon čega mu je odobren razvod po osnovu njene krivice.
Žena je potom slučaj iznela pred Evropski sud za ljudska prava, koji je prošle godine osudio Francusku zbog toga što je odbijanje seksa dozvoljeno kao osnov za razvod zasnovan na krivici.
Ova presuda pozdravljena je kao važan iskorak od strane feminističkih organizacija.
Odluka ESLJP-a praktično je onemogućila da francuski sudije ubuduće donose slične presude, zbog čega je novi zakon pre svega zamišljen kao razjašnjenje, uz mala očekivanja da će značajno promeniti sudsku praksu.
Za aktiviste, shvatanje da supruge imaju "dužnost" da pristanu na seks sa svojim muževima i dalje opstaje u delovima društva i mora biti otvoreno dovedeno u pitanje.
Suđenje u Mazanu iz 2024. godine, u kojem je drogirana i onesvešćena Žizel Peliko više puta silovana od strane muškaraca koje je pozvao njen suprug smatra se simboličnim primerom. Više optuženih izjavilo je da su njen pristanak pretpostavili na osnovu onoga što im je rekao njen muž.
U Francuskoj, kao i u većini drugih zemalja, bračno silovanje danas je jasno definisano u zakonu, dok su pre 1990. godine muškarci mogli da tvrde da brak podrazumeva pristanak.
Od novembra prošle godine, zakonska definicija silovanja u Francuskoj dodatno je proširena i uključuje pojam nepristanka.
Ranije je silovanje bilo definisano kao seksualni čin izvršen uz "nasilje, prinudu, pretnju ili iznenađenje". Sada se silovanjem smatra svaki čin u kojem ne postoji "informisan, konkretan, prethodni i opoziv pristanak". Zakon jasno navodi da ćutanje ili odsustvo reakcije ne znače pristanak.
(EUpravo zato)
