Danska ima najbolje uslove za sporije starenje i zdraviji život u starijem dobu, kako u pogledu životne sredine, tako i kada je reč o društvenim i političkim faktorima, pokazuje novo međunarodno istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine.
Tim naučnika analizirao je podatke više od 160.000 ljudi iz 40 zemalja kako bi utvrdio koji faktori najviše utiču na biološko starenje. Koristili su biobehavioural age gap, alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji procenjuje razliku između nečije stvarne (hronološke) starosti i predviđene biološke starosti, na osnovu okruženja i rizika kojima je osoba izložena. Na primer, ako imate 50 godina, a model proceni da imate 55, vaša biološko-prediktivna razlika je 5 godina što ukazuje na ubrzano starenje.
Rezultati? Na četiri kontinenta, Africi, Aziji, Evropi i Južnoj Americi, Evropljani su pokazali najviše nivoe zdravog starenja. Nasuprot tome, ubrzano biološko starenje češće se beleži u zemljama sa nižim prihodima.
"Ova studija je važna jer redefiniše starenje ne samo kao biološki i životni proces, već kao posledicu šireg društvenog i političkog konteksta. Gde i kako ljudi žive može ubrzati ili usporiti starenje", rekao je za BBC Science Focus dr Morten Šajbe-Knucen, profesor starenja na Univerzitetu u Kopenhagenu, koji nije učestvovao u studiji.
Najbrže stare Egipćani. Njihova bioponašajna starost u proseku je 4,75 godina veća od stvarne. Sledi Južna Afrika, zatim zemlje Južne Amerike. U Evropi se brže stari u istočnim i južnim regionima.
Sa druge strane, najsporije stare Danci, čija je biološka starost u proseku 2,35 godina manja od hronološke. Odmah za njima su Holanđani i Finci.
Zdravo starenje zavisi i od politike
Šta Dansku i zemlje severne i zapadne Evrope čini pogodnim mestima za zdravo starenje? Ključni faktori su kvalitet vazduha, jednakost među polovima, socijalna sigurnost i obrazovanje.
Ali, možda najzanimljivije, pokazalo se da veliki uticaj imaju i politički uslovi: slobodni izbori, političke slobode, pravo glasa i činjenica da vlast deluje u interesu građana.
"Zašto politički uslovi ubrzavaju starenje ostaje intrigantna misterija. Moguće objašnjenje je stalna izloženost stresu, nesigurnosti i nejednakom pristupu zdravstvenoj zaštiti", kaže Šajbe-Knucen.
Istraživanje je pokazalo i da osobe sa ubrzanim starenjem imaju osam puta veću verovatnoću da će imati poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i četiri puta veću verovatnoću za kognitivni pad.
Autori studije napominju da su zaključci zasnovani na povezanim pojavama, a ne na direktnim uzrocima. Takođe, upozoravaju da su pojedini regioni, poput većeg dela Afrike, bili nedovoljno zastupljeni, uključeni su samo Egipat i Južna Afrika.
"Iznenađujuće, faktori rizika imali su snažniji uticaj od zaštitnih faktora. Ljudi u siromašnijim zemljama starili su ubrzano bez obzira na lični društveno-ekonomski status", dodaje Šajbe-Knucen.
"Mislim da je ovo još jedan snažan argument za ulaganje u univerzalne javne sisteme, poput obrazovanja i zdravstva, ako želimo da očuvamo zdravlje populacije".
(EUpravo zato)
