Još jedan Svetski dan bez duvanskog dima Srbija dočekuje sa poražavajućim podacima o broju pušača, ali i broju obolelih od bolesti koje se povezuju sa pušenjem.
Iako stručnjaci konstantno upozoravaju na štetnost duvanskog dima, statistika se skoro i ne menja.
S pojavom vejpova i elektronskih cigareta, veliki broj mladih počeo je da konzumira ove duvanske proizvode, što, uprkos ustaljenom mišljenju u narodu da oni nisu štetni, doprinosi pogoršanju opšte slike
Srbija kao zemlja kandidat za pridruživanje i ulazak u Evropsku uniju trebalo bi da u potpunosti sprovede reforme, između ostalog i one koje se tiču poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zaštitu javnog zdravlja, poruke su konferencije "Može li Srbija da udahne punim plućima?" koja je organizovana u Evropskoj kući.
"Kontrola duvana ključna za zdravlje građana i evropske integracije Srbije"
Rihard Maša,šef Sektora za ekologiju i klimatske promene u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, poručio jeda je kontrola duvana ključna za zdravlje građana i evropsku integraciju Srbije.
"Kada govorimo o kontroli duvana i ovoj važnoj temi, posebnu pažnju zaslužuje Poglavlje 28. Kontrola upotrebe duvana je izuzetno značajna za proces evropskih integracija Srbije. Međutim, ovaj sastanak nije organizovan kako bismo samo obeležili jedan svetski dan, već da bismo se suočili sa ozbiljnom, trajnom zdravstvenom krizom. Već ste naveli koliko su zabrinjavajuće statistike u vezi sa pušenjem u Srbiji. Mogu da dodam i to da je Srbija među vodećim zemljama u Evropi po smrtnosti od raka pluća - sa više od 5.000 preventabilnih smrtnih slučajeva godišnje.
To nisu samo brojke. To su izgubljeni životi, pritisak na zdravstveni sistem i propuštene mogućnosti za društveni i ekonomski razvoj, a posebno zabrinjava nedosledna primena postojećih zakona.
Kada se puši u školama, u ambulantnim vozilima sa oznakom EU donacije, pa čak i u državnim institucijama - ne radi se samo o kršenju propisa. Radi se o dubokom neskladu između reči i dela", ukazao je Maša.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je u poslednjih 20 godina uložila više milijardi evra u razvoj Srbije, uključujući i značajna ulaganja u zdravstveni sektor.
"Samo za modernizaciju laboratorija u Institutu Batut, Nišu i Kragujevcu, izdvojeno je 12 miliona evra. Te institucije moraju biti primer ne samo u tehničkoj opremljenosti, već i u poštovanju osnovnih standarda zaštite zdravlja. Dozvolite da sa vama podelim i lično iskustvo: 17. juna biće godina dana od kada sam prestao da pušim. Znam koliko je to izazovno, ali isto tako znam da je moguće. Upravo zato je važno da institucije i društvo pruže podršku svima koji žele da naprave taj korak, kao što sam ga i sam načinio", naveo je on.
Kako naglašava, zaštita od duvanskog dima nije samo pitanje zdravlja.
"To je pitanje ljudskih prava, vladavine prava i institucionalne zrelosti. U pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, posebno u okviru Poglavlja 28, procene se ne donose samo na osnovu toga da li zakoni postoje, već i na osnovu toga da li se oni u praksi sprovode. U to smislu, želim da pohvalim organizaciju NINS (Nacionalna inicijativa nepušača Srbije), koja dosledno dokumentuje kršenja zakona i podseća institucije na njihovu zakonsku obavezu. Organizacije civilnog društva su ključne za očuvanje demokratske odgovornosti", kazao je Maša.
On je dodao da Srbija mora da napravi iskorak od formalnog usklađivanja ka doslednoj primeni zakona.
"Potrebna je efikasna kontrola, stvarne sankcije i zaštita za one koji prijavljuju kršenja. Kontrola upotrebe duvana mora se tretirati kao odgovornost, ne kao puka administrativna obaveza. Evropska unija ima jasnu viziju: generaciju bez duvana do 2040. godine, sa manje od 5% korisnika duvanskih proizvoda. Srbija može i treba da bude deo te vizije. Na evropskom putu Srbije, hajde da zajedno obezbedimo da evropski standardi postanu svakodnevna stvarnost - ne samo u zakonima, već i u životu svakog građanina. Mi smo ovde da vam budemo partneri na tom putu", poručio je Maša.
Zakonska regulativa u Srbiji
Inače, zabrana pušenja u Srbiji postoji već godinama, ali nije potpuna, niti se uvek dosledno primenjuje.
Prema važećem zakonu, pušenje je zabranjeno u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, javnom prevozu, državnim institucijama, zatvorenim javnim mestima gde borave deca (npr. igraonice).
Delimično dozvoljeno u ugostiteljskim objektima (kafići i restorani mogu imati posebne delove za pušače, ako su fizički odvojeni i imaju ventilaciju), firmama i kancelarijama, gde odluku donosi poslodavac, ali gde takođe moraju biti obezbeđeni uslovi.
Ministarstvo zdravlja Srbije već godinama najavljuje strožu zabranu pušenja, po uzoru na zemlje Evropske unije, ali konkretni zakoni su više puta odlagani.
Poslednje najave uključuju:
- Potpunu zabranu pušenja u zatvorenim ugostiteljskim objektima - dakle, bez pušačkih zona.
- Zabranu pušenja i na otvorenim mestima gde borave deca (igrališta, škole).
- Zabranu reklamiranja i sponzorisanja duvanskih proizvoda.
- Upozorenja i slike na paklicama sa proširenim porukama o štetnosti.
Zakon je bio spreman još 2019, ali je njegovo usvajanje pomerano zbog pritisaka ugostitelja i duvanske industrije.
Na pitanje novinara dokle se stiglo sa uvođenjem ovih mera, konkretnog odgovora nije bilo.
"Predstavnici relevantnih institucija, iz nekog razloga, nisu mogli da prisustvuju, ali im šaljem poruku i poziv da u organizaciji NINS vide partnera i saradnika. Samo zajedničkim radom možemo brže doći do cilja. Daću samo jedan primer naših komšija, Federacije Bosne i Hercegovine. Iako se nalaze u sličnoj, možda čak i težoj političkoj situaciji, tek kada se pojavila nevladina organizacija koja se zalaže za iste ciljeve kao i NINS, vlasti su počele da uvode promene. Danas je i u Federaciji BiH ograničena upotreba duvanskih proizvoda u zatvorenim prostorima", kazao je doktor Nikola Piljić iz NINS-a koji je u saradnji sa Nacionalnim udruženjem "Alergija i ja" bio organizator konferencije.
Jovan Zubović direktor Instituta ekonomskih nauka je istakao: "2010. uvedena je početna zabrana pušenja u određenim zatvorenim prostorima. Kada je pre nekoliko godina predložena izmena Zakona koji se odnosi na zabranu pušenja u zatvorenim prostorima, do poslednjeg trenutka bilo je predviđeno da se zabrana odnosi i na ugostiteljske objekte, ali je u poslednjem momentu u zakon uneto izuzeće za te objekte. U našem regulatornom sistemu, što je uobičajeno i u većini zemalja sveta, za usvajanje zakona potrebna je saglasnost svih nadležnih ministarstava. Ako se sećate, na kraju svog mandata tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da nije mogla da stupi u kontakt sa tadašnjim ministrom finansija. Pretpostavljamo da deo odgovora na pitanje zašto zakon nije usvojen leži upravo u tome - saglasnost Ministarstva finansija nije bila dobijena".
Na konferenciji su govorili i predstavnici Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Naxionalnog udruženja "Alergija i ja", kao i NINS-a.
(M.A./EUpravo zato)
