Ako ste mislili da se prašina najviše krije ispod nameštaja, grdno se varate.
Iako većina ljudi redovno čisti ispod kreveta ili sofa, to zapravo nisu mesta gde se prašina skuplja u domu u zabrinjavajućim razmerama.
Čestice iz vazduha se talože na neočekivanim mestima, stvarajući tako potencijalne zdravstvene rizike koji često prolaze neprimećeno.
U našim domovima postoje dva najveća "skupljača" prašine koja bi mogla da ugroze kvalitet vazduha i naše zdravlje.
Zavese i draperije su među najproblematičnijim predmetima u kući kada je reč o prašini. Ove tkanine su poput magneta koji privlače čestice iz vazduha.
Ipak, koliko ih često perete?
Poseban problem predstavljaju platnene zavese, jer njihova vlakna zadržavaju prašinu, umesto da je puste da padne na pod gde može biti usisana. Tokom vremena zavese postaju rezervoari alergena, što može izazvati respiratorne tegobe i alergijske reakcije.
Rešenje je jednostavno i ne zahteva skupe proizvode. Zavese bi trebalo skidati jednom mesečno i dobro ih protresti. Prema određenim preporukama, trebalo bi da se peru na svaka tri meseca na blagom programu u hladnoj vodi.
Ventilacioni sistemi - veliki izvori prašine
Ventilacioni otvori, rešetke, ventilatori i mehanički sistemi za cirkulaciju vazduha su takođe ogromni izvori prašine. Oni neprekidno provlače vazduh kroz vaš dom, a samim tim i nevidljive čestice.
Ventilacioni elementi praktično funkcionišu kao filteri za prašinu. Na mestima oko otvora često se pojavljuju vidljive naslage prašine, a na zidovima ostaju tamni tragovi.
Kada su ventilacioni sistemi puni prašine, oni zapravo ponovo raspršuju te čestice kroz prostor svaki put kada rade, čime se poništava sav trud čišćenja. Tako se potencijalno povećava prisustvo alergena ili buđi.
Čišćenje ovih elemenata je jednostavno. Skinite rešetke i usisajte ih četkastim nastavkom, operite ih mlakom vodom i blagim deterdžentom. Preporučuje se čišćenje na tri-četiri meseca, a ako imate kućne ljubimce ili alergije - jednom mesečno. Složenije sisteme treba profesionalno servisirati jednom godišnje.
Nagomilana prašina ne utiče samo na izgled doma, ona sadrži kombinaciju potencijalno štetnih supstanci: mrtve ćelije kože, dlake kućnih ljubimaca, polen, vlakna iz tekstila i mikroskopske organizme.
Čak i kod zdravih ljudi, prašina doprinosi zagađenju unutrašnjeg vazduha. S obzirom da ljudi provode oko 90 odsto vremena u zatvorenom prostoru, kvalitet vazduha mora biti prioritet.
Zato, ukoliko obratimo pažnju na ove izvore prašine, možemo da sprečimo gomilanje štetnih čestica i izbegnemo zdravstvene probleme.
(EUpravo zato/Farmindale-observer)
