Evropska komisija je proširila zabranu upotrebe hemikalije bisfenola A (BPA) koja se često koristi u plastici i smolama koje se nalaze u ambalažama za hranu i piće. Ova supstanca poznata je po štetnom uticaju na ljudsko zdravlje.
Prema zabrani, BPA više ne sme da se koristi u proizvodima poput premaza za metalne konzerve, višekratnih plastičnih flaša za piće, rashladnih uređaja za vodu i drugih kuhinjskih pomagala. Ova hemikalija je zabranjena u proizvodima za bebe i malu decu, poput flašica i cucli, još od 2011. godine.
“Održavanje visokih standarda bezbednosti hrane u Evropskoj uniji i zaštita građana jedan su od glavnih prioriteta Komisije", izjavio je komesar za zdravlje Oliver Varhelji u saopštenju za medije.
Zabrana je usledila nakon zaključka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) iz 2023. godine, prema kojem izloženost BPA kroz ishranu predstavlja zdravstveni rizik za potrošače svih uzrasta.
Kao rezultat ove studije, EFSA je značajno smanjila toleranciju na dnevni unos – količinu koja se može bezbedno konzumirati tokom života – na oko 20.000 puta niži nivo od prethodnog limita postavljenog 2015. godine.
EK: Hemikalija može izazvati oštećenja ili hormonske poremećaje
Bisfenol A klasifikovan je kao opasna hemikalija od strane Evropske agencije za hemikalije (ECHA), jer može izazvati ozbiljna oštećenja oka, alergijske reakcije na koži i iritacije disajnih puteva.
Zbog svojih svojstava endokrinog disruptora, može izazvati hormonske poremećaje, oštetiti plodnost i reproduktivni sistem.
Izloženost hemikalijama koje narušavaju funkciju endokrinog sistema može biti opasna čak i pri vrlo niskim dozama, a efekti se mogu manifestovati kasnije tokom života. Ove hemikalije su intenzivno proučavane poslednjih godina, jer analize sugerišu da su možda odgovorne za pad broja spermatozoida, povećan broj muške dece rođene s urođenim deformitetima genitalija i rastuće slučajeve određenih vrsta karcinoma koji su poznati kao hormonski osetljivi, piše Evropska komisija.
Komisija je najavila da će za većinu proizvoda postojati prelazni period od 18 meseci, sa vrlo ograničenim izuzecima gde ne postoji alternativa, kako bi se industrijama dalo vreme za prilagođavanje bez narušavanja lanca snabdevanja hranom.
(Eupravo zato)
