Plaže, jezera i reke širom Evrope i dalje se ubrajaju među najčistija kupališta na svetu, pokazuje najnoviji Izveštaj o kvalitetu voda za kupanje za 2025. godinu.
Prema podacima evropskih institucija, čak 96 odsto kontrolisanih kupališta ispunjava minimalne standarde kvaliteta vode, dok je samo 1,5 odsto ocenjeno kao nezadovoljavajuće.
Analiza je obuhvatila obalne i unutrašnje vode širom kontinenta, a rezultati pokazuju da je kvalitet morske vode uglavnom bolji od kvaliteta reka i jezera. Čak 88 odsto obalnih kupališta u Evropskoj uniji dobilo je najvišu ocenu "odlično“, dok je taj procenat kod unutrašnjih voda iznosio 78 odsto.
Kipar prvi, Grčka i Bugarska odmah iza
Najčistije vode za kupanje u Evropi ima Kipar, gde je čak 100 odsto kontrolisanih kupališta ocenjena najvišom ocenom.
Na vrhu liste nalaze se i Grčka sa 97,1 odsto odličnih kupališta, Bugarska sa 96,9 odsto i Austrija sa 96,5 odsto.
Kada je reč o jezerima, rekama i drugim unutrašnjim vodama, najbolji rezultati zabeleženi su u Austriji i Finskoj, gde je oko 95 odsto kupališta ocenjeno kao odlično. Među vodećim zemljama nalaze se i Danska, Luksemburg i Nemačka.
Gde je kvalitet vode najslabiji?
S druge strane, u pojedinim evropskim zemljama i dalje postoje problemi sa zagađenjem kupališta. Više od tri odsto voda ocenjenih kao loš kvalitet zabeleženo je u Estoniji, Holandiji i Francuskoj.
Najslabiji ukupni rezultat ostvarila je Albanija, gde je svega 16,8 odsto kupališta dobilo ocenu "odlično“.
Manje od 70 odsto voda sa najvišom ocenom imaju još Estonija, Poljska, Mađarska i Belgija.
Španija ima najveće probleme sa rekama i jezerima
Kada se posmatraju samo unutrašnje vode, najlošiji rezultat zabeležila je Španija. Više od 11 odsto njenih reka i jezera ocenjeno je kao lošeg kvaliteta, dok je samo 53,1 odsto dobilo najvišu ocenu.
Među zemljama sa slabijim rezultatima za kupanje u rekama i jezerima nalaze se i Slovenija, Portugal i Hrvatska.
Zašto su reke najizloženije zagađenju?
Stručnjaci navode da su reke posebno osetljive na kratkotrajna zagađenja izazvana obilnim padavinama, izlivanjem kanalizacije, površinskim oticanjem vode nakon oluja, kao i poljoprivrednim aktivnostima i prisustvom stoke u blizini vodotokova.
Kvalitet vode za kupanje procenjuje se na osnovu prisustva bakterija poput ešerihije koli i intestinalnih enterokoka, koje ukazuju na fekalno zagađenje i potencijalne zdravstvene rizike.
Izlaganje zagađenoj vodi može izazvati stomačne tegobe, dijareju, kao i infekcije uha, očiju i disajnih puteva.
Ipak, stručnjaci ističu da se stanje poslednjih decenija značajno poboljšalo zahvaljujući strožim ekološkim propisima i ulaganjima u zaštitu voda. Danas je kupanje ponovo moguće u brojnim evropskim gradovima kroz koje protiču reke koje su nekada važile za veoma zagađene.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
