Smanjenje zagađenja, u skladu sa Akcionim planom EU za nultim zagađenjem, moglo bi da unapredi mentalno zdravlje širom Evrope, navodi se u saopštenju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Izveštaj govori o vezama između zagađenja vazduha, buke i hemijskog zagađenja i problema sa mentalnim zdravljem, kao i mogućnostima za delovanje, uključujući rešenja zasnovana na prirodi.

Značajna povezanost izloženosti zagađenju (posebno zagađenju vazduha, buci i hemikalijama) i problema sa mentalnim zdravljem pojavljuje se u naučnim studijama, iako je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdila jasna uzročno-posledična veza, pokazuje izveštaj EEA pod nazivom "Zagađenje i mentalno zdravlje: aktuelni naučni dokazi".

Možda će vas zanimatiBiodiverzitet i zaš…Da li osećate da ste u dodiru sa prirodom? To je veliki problem u Evropi
Madrid

Poremećaji mentalnog zdravlja nastaju usled brojnih faktora (genetika, socijalni, ekonomski, psihološki i životni faktori itd.), od kojih neki još nisu u potpunosti razjašnjeni. Zagađenje se sve više razmatra kao jedan od faktora koji tome značajno doprinose.

Evropa je u proteklih 25 godina zabeležila značajan porast učestalosti i rasprostranjenosti poremećaja mentalnog zdravlja. Oni su 2023. godine predstavljali osmi najčešći uzrok smrti.

zagađenje vazduha u Beogradu
Foto: Shutterstock

Neki od primera koji se pominju u izveštaju, a povezani su sa mentalnim problemima:

Zagađenje vazduha:

  • zagađenje vazduha tokom kritičnih faza razvoja mozga, na primer tokom trudnoće, detinjstva i rane adolescencije, povezano je sa strukturnim i funkcionalnim promenama mozga;
  • dugotrajna izloženost lošem kvalitetu vazduha (uglavnom PM2.5 i NO2) povezana je sa većom učestalošću ili povećanim rizikom od pojave depresije;
  • kratkotrajna izloženost povezana je sa pogoršanjem simptoma šizofrenije.

Buka iz životne sredine:

  • povećanje buke drumskog saobraćaja povezano je sa blagim porastom rizika od depresije (3%) i anksioznosti (2%);
  • izloženost buci je povezana sa učestalijim problemima u ponašanju dece, što potom utiče na njihovo mentalno blagostanje;
  • zabeležen je značajan porast stope samoubistava od 2,2% na svakih 10 dB povećanja buke železničkog saobraćaja;
  • meta-analiza je pokazala porast rizika od depresije od 12% na svakih 10 dB povećanja buke avio-saobraćaja.

Hemikalije:

  • prenatalna ili izloženost dece olovu (Pb) povezana je i sa depresijom i sa šizofrenijom;
  • izloženost duvanskom dimu dosledno je povezana sa depresijom i šizofrenijom, naročito kod osetljivih grupa poput dece i trudnica;
  • studije su utvrdile povezanost između prenatalne izloženosti bisfenolu A (BPA) i depresije, kao i anksioznosti u detinjstvu.

Šta se može učiniti?

Iako su potrebna dodatna istraživanja, postojeći dokazi potvrđuju potrebu za potpunom primenom zakona EU i daljim smanjenjem izloženosti zagađenju.

Nalazi naglašavaju značaj pristupa "Jedno zdravlje" (One Health), koji prepoznaje međusobnu povezanost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.

To se ne odnosi samo na smanjenje zagađenja. Rešenja zasnovana na prirodi mogu se koristiti za unapređenje mentalnog zdravlja, fizičke aktivnosti i društvene kohezije kroz pristup zelenim i plavim površinama (aktivnosti na vodi ili u blizini vode). Terapijski pristupi zasnovani na prirodi razvijani su poslednjih decenija, a mogu da obuhvataju baštovanstvo, vežbanje u prirodi i boravak u šumi. Ove aktivnosti su imale određene pozitivne efekte na mentalno zdravlje.

(EUpravo zato/Europa.eu)