Bar tako pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Journal of the Royal Society Interface, a razlozi nisu ni misteriozni virusi ni neočekivani globalni tokovi. U pitanju su dva dobro poznata faktora: klimatske promene i širenje invazivnih vrsta poput tigrastog komarca.
Reč je o virusu , tačnije , infekciji koja se prenosi ubodom zaraženog komarca. Bolest obično počinje naglom temperaturom, jakim bolovima u zglobovima i iscrpljenošću, a kod nekih pacijenata tegobe mogu da traju mesecima. Iako retko smrtonosna, čikungunja može da optereti zdravstveni sistem zbog dugotrajnih komplikacija kod zaraženih pacijenata.
Prvo dokumentovano zaražavanje virusom čikungunja u Evropi, dogodio se tokom 2007. godine u Italiji, i tom prilikom je zaraženo više od 200 ljudi ubodom Aedes albopictus vrste komaraca.
Ono što posebno zabrinjava jeste novo saznanje da virus može da se razvija i prenosi i na nižim temperaturama nego što se ranije mislilo, potencijalno u 29 država Evrope. To praktično znači da sezona rizika na evropskom kontinentu traje duže, a geografsko područje u kome je prenos moguć, šire je nego ikada.
Rizik više nije ograničen samo na jug: klimatski modeli pokazuju da i centralni, pa čak i delovi severne Evrope postaju pogodni za populacije komaraca koji prenose virus.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovo za javno zdravlje imalo nekoliko ozbiljnih implikacija. Stoga je potrebno jačanje sistema nadzora nad populacijama komaraca, dok bi zdravstveni radnici morali da prođu obuku prepoznavanja simptoma bolesti koja do skoro nije bila "evropska".
Ono što predstavlja poseban ekonomski pritisak, jeste činjenica da će evropski gradovi u budućnosti morati da ulažu u kontrolu stajaćih voda, ali i u edukaciju o načinima zaštite građana od komaraca.
Drugim rečima, klimatske promene ne utiču samo na pojavu toplotnih ostrva ili velikih oluja u našim gradovima, one menjaju i epidemiološku mapu kontinenta.
(EUpravo zato/Guardian)
