Početak proleća i topliji dani sa sobom nose iskustvo boravka u prirodi i radosti što se napokon završio najhladniji deo godine. Podstaknuti činjenicom da ne želimo više toliko vremena da provodimo u zatvorenom prostoru, odlazimo u prirodu kako bi se opustili i uradili nešto pozitivno za zdravlje.
Međutim, tu u visokoj travi, neretko se mogu naći i stvorenja veličine susama. Ona ne skaču, ne lete, ne jure. Krpelji samo strpljivo čekaju.
Srodnici pauka sa potencijalom da ugroze zdravlje ljudi
Krpelji su paraziti, srodnici pauka i grinja. Najdominantnija vrsta u Evropi je Ixodes ricinus, a poznati su i kao šumski ili obični krpelji. Protivno čestom mišljenju, oni ne žive na drveću, već u travi i niskom rastinju.
Kada osete toplotu tela, ugljen-dioksida iz naših usta ili vibracije koraka, zakače se za prolaznika i traže mesto gde je koža najtanja. Ovo obično bude iza uha, u pregibu kolena ili na stomaku.
Sam ugriz obično ne boli, jer krpelj luči supstance koje deluju blago anestetički i sprečavaju zgrušavanje krvi. Zato, ukoliko se nakon boravka u prirodi ne uradi detaljan vizuelan pregled tela, on može ostati neprimećen satima, pa i danima.
Problem nije krpelj, već ono što potencijalno nosi
Najpoznatija bolest koju krpelji prenose jeste lajmska bolest, izazvana bakterijom Borrelia burgdorferi. Kada zaraženi krpelj ostane pričvršćen dovoljno dugo (najčešće duže od 24 sata) za čoveka, bakterija prelazi u krvotok domaćina.
Važno je reći da je ne prenosi svaki krpelj, niti svaki ugriz vodi ka bolesti, ali rizik uvek postoji, posebno u endemskim područjima.
Prvi znak infekcije je karakterističan osip koji se širi u krug, poznat kao eritema migrans. On se ne javlja odmah, već u roku od nekoliko dana do dve nedelje nakon ugriza i ne mora biti dramatičan. Prate ga simptomi slični gripu: blaga temperatura, umor, bol u mišićima.
Ukoliko se prepozna u ranoj fazi, lajmska bolest uspešno se leči antibioticima. Međutim, nelečena infekcija mesecima kasnije zahvata zglobove, nervni sistem ili srce, i tom prilikom izaziva hronične tegobe poput bolova u kolenima, neuroloških smetnji ili poremećaja srčanog ritma.
Brzo uklanjanje je ključ
Uklanjanje krpelja trebalo bi da izvede stručno lice: pincetom, koja se postavi što bliže koži, i potom se ravnim i kontrolisanim povlačenjem bez uvrtanja ili mazanja uljem, vadi. Cilj je izvaditi ga celog, kako bi se sprečilo zaražavanje domaćina.
Mesto uboda se dezinfikuje i potom pratiti narednih 30 dana.
Klimatske promene danas, utiču i na mapu krpelja. Stoga, blaga zima produžava njihovu sezonu, a danas često traje od ranog proleća do kasne jeseni. U prilog ovoj činjenici tezi govori i činjenica da se u mnogim delovima Evrope beleži porast broja slučajeva lajmske bolesti.
Strah nije najbolja zaštita, već znanje
Postoji nekoliko trikova da se krpelj na vreme primeti i uopšte spreči ugriz. Pre odlaska u prirodu potrebno je obući svetlu odeću koja prekriva što veću površinu kože,uvući čarape u pantalone, nanetirepelent protiv ovih parazita, ali i obavezan pregled kože (i kosmatih delova) nakon povratka iz šetnje.
Neka istraživanja ukazuju da tuširanje u roku od sat vremena nakon povratka, takođe značajno smanjuju šansu od ujede krpelja.
I za kraj, krpelji su deo ekosistema. Hrane se krvlju različitih životinja i učestvuju u složenim lancima prenosa mikroorganizama između divljih vrsta. U svetu koji se zagreva i menja, susret čoveka i krpelja postaje sve češći, a razumevanje tog susreta i kako se sprečava ugriz, važan je korak u očuvanju zdravlja.
(EUpravo zato/NHS)
