Početkom maja bili smo svedoci jakog nevremena praćenog gradom veličine jajeta, koji je veliku štetu naneo poljoprivrednim usevima, ali i stambenim objektima.
Kako grad postaje toliko veliki i da li se gradonosne oluje pogoršavaju?
Grad nastaje u oblacima kumulonimbusima koji imaju jaku uzlaznu struju. Dešava se da snažne vazdušne struje odvuku vodene kapi iz oblaka u više slojeve gde je temperatura niža. Kapi se tamo zalede i poprime oblik lopte, odnosno pretvaraju se u grad. Kada uzlazna struja koja je ponela te kapi ne može više da održi njihovu masu, ledene kugle padaju na zemlju.
Voda se ledi različitom brzinom, u zavisnosti od temperature komada grada, ostavljajući slojeve providnog ili mutnog leda dok se grad kreće unutar oluje. Kada se preseče grumen grada, mogu se videti ti slojevi, slično godovima na drvetu.
Put koji grad prelazi kroz grmljavinski oblak i vreme koje provede sakupljajući hladnu vodu diktira koliko može da naraste.
Rotirajuće, dugotrajne, jake grmljavine koje se nazivaju superćelijske imaju tendenciju da proizvode najveći grad. U superćelijama, grad može da se zadrži 10-15 minuta ili duže u jakim uzlaznim strujama grmljavine, gde ima dosta nesmrznute vode, pre nego što će "ispasti" iz oluje zbog svoje težine ili se pomeri iz uzlazne struje.
Grad je najčešći tokom proleća i leta kada je prisutno nekoliko ključnih faktora: topao, vlažan vazduh blizu površine; nestabilna vazdušna masa u srednjoj troposferi; vetrovi koji se snažno menjaju sa visinom; i grmljavine izazvane vremenskim sistemom.
Veći grad, veća šteta
Gradonosne oluje mogu biti razorne, posebno za poljoprivredu, gde čak i naleti sitnog grada mogu da unište useve i oštete voće.
Kako grad postaje veći, njegova energija i sila dramatično se povećavaju. Grad veličine teniske lopte koji pada sa neba ima istu kinetičku energiju kao tipična brza lopta u teniskom meču. Kao rezultat toga, šteta na imovini - krovovima, prozorima ili automobilima - povećava se kako grad postaje veći od veličine novčića od jednog dinara.
Gubici usled loših vremenskih uslova, među kojima dominira šteta od grada, značajno su se uvećali u poslednjih nekoliko decenija.
Ovaj porast je uglavnom uzrokovan povećanjem populacije u područjima sklonim gradu, pa tako i imovina trpi veću štetu.
Da li klimatske promene pogoršavaju pojavu grada?
Naučnici su analizirali gradonosne padavine tokom četiri decenije i otkrili da su atmosferski faktori koji proizvode veoma veliki grad, poput onog veličine teniske loptice, postali češći u određenim područjima.
Druge studije su otkrile ograničenu pojavu velikog grada.
Postoji nekoliko osnovnih hipoteza o tome zašto klimatske promene mogu da pogoršaju situaciju.
Prvo, došlo je do povećanja toplog, vlažnog vazduha kako se Zemlja zagreva. Ovo stvara više energije u grmljavinskim olujama, vode ima više, a to dalje pogoduje povećanju veličine grada.
Drugo, vazdušne mase su postale nestabilnije. Kako se snežni pokrivač povlači sve ranije tokom godine, ove nestabilne vazdušne mase su sklonije formiranju jer Sunce brže zagreva zemljište, slično kao kada se uključi šporet u kuhinji, prostorija se zagreva.
Zbog klimatskih promena sitnog grada će biti sve manje, dok će preovlađivati pojava krupnijeg grada. Sitniji grad bi mogao da se potpuno otopi pre nego što stigne do tla. Krupini grad, s druge strane, pada brže i potrebno mu je više vremena da se otopi.
Kombinacija svih ovih faktora i promena karaktera samih gradonosnih oluja znači da ćemo u budućnosti sve češće viđati krupniji, razorniji grad.
Kako ostati bezbedan tokom gradonosne oluje?
- Ako vozite, zaustavite se i ostanite u vozilu. Ako uočite neki zaklon ili benzinsku pumpu, najbolje je da se tu sklonite.
- Ako ste napolju, potražite sigurno sklonište, poput zgrade. Ako ste na otvorenom, zaštitite glavu.
- Ukoliko ste u zatvorenom prostoru, držite se podalje od prozora i ostanite unutra dok grad ne prestane.
(EUpravo zato/RTS)
