Preterano gledanje televizijskih serija može delovati kao bezazlen način da se opustimo, ali novo istraživanje pokazuje da kod nekih ljudi ta navika prerasta u zavisnost, i da je često povezana sa osećajem usamljenosti.
Studija objavljena u naučnom časopisu PLOS One ukazuje na jasnu vezu između usamljenosti i zavisničkog bindž-gledanja, sugerišući da pojedini ljudi koriste serije kao način da se izbore sa nedostatkom društvenih kontakata.
Istraživači Sjaofan Jue i Sin Cui sa Univerziteta Huangšan u Kini analizirali su odgovore 551 odrasle osobe koje intenzivno gledaju televiziju.
Svi ispitanici su dnevno provodili najmanje tri i po sata uz TV i gledali više od četiri epizode serija nedeljno.
Više od šest od deset učesnika (334 osobe) ispunilo je kriterijume za zavisnost od bindž-gledanja, koji podrazumevaju opsesivno praćenje sadržaja, sve veću potrošnju vremena pred ekranom i negativne posledice po svakodnevni život, uključujući posao i međuljudske odnose.
U ovoj grupi zabeležen je znatno viši nivo usamljenosti kod onih sa težim oblicima zavisnosti. Zanimljivo je da ista veza nije uočena kod intenzivnih gledalaca koji nisu razvili zavisničko ponašanje, što ukazuje na to da iza problematičnog bindž-gledanja stoje drugačiji psihološki mehanizmi.
Zašto ljudi preterano gledaju serije?
Istraživači su analizirali i razloge zbog kojih ljudi razvijaju naviku bindž-gledanja. Utvrđeno je da je usamljenost usko povezana sa dva ključna motiva: bekstvom od stvarnosti i takozvanim "emocionalnim pojačanjem".
To znači da usamljene osobe često posežu za serijama kako bi potisnule negativna osećanja, ali i kako bi pronašle utehu, zadovoljstvo ili privremeni osećaj povezanosti.
Ranija istraživanja već su pokazala da je usamljenost povezana sa psihičkim tegobama, lošijim mentalnim zdravljem, slabijim fizičkim stanjem i nižim kvalitetom života.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da usamljenost pogađa oko 16 odsto svetske populacije i smatra socijalnu izolaciju "ozbiljnom pretnjom globalnom zdravlju".
Prema podacima SZO, usamljenost i društvena izolacija povećavaju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, depresije i anksioznosti.
Ograničenja istraživanja
Autori studije ipak upozoravaju da njihovi nalazi ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu.
Drugim rečima, istraživanje ne može sa sigurnošću da potvrdi da usamljenost dovodi do zavisnosti od bindž-gledanja, već samo da između ta dva fenomena postoji snažna povezanost.
Takođe, istraživanje se bavilo isključivo gledanjem televizije, bez analize drugih oblika konzumiranja sadržaja na ekranima, poput kratkih video-formata na Jutjubu ili TikToku.
Uprkos tome, rezultati ukazuju na to da prekomerno konzumiranje medijskog sadržaja može predstavljati mehanizam suočavanja kod osoba koje se bore sa društvenom izolacijom.
"Ova studija unapređuje razumevanje bindž-gledanja tako što pravi jasnu razliku između zavisničkih i nezavisničkih oblika ponašanja, pokazujući da usamljenost značajno predviđa razvoj zavisnosti, dok bekstvo od stvarnosti i emocionalno pojačanje predstavljaju dva ključna puta regulacije emocija", navode autori.
Istraživači ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ispitalo da li smanjenje usamljenosti može doprineti prevenciji ili ublažavanju problematičnog bindž-gledanja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
