U pokušaju da se suprotstave sve prisutnijem problemu usamljenosti, zaposleni u velikom švedskom lancu apoteka dobili su neobičnu pogodnost - plaćeno radno vreme namenjeno druženju s prijateljima.
Ova inicijativa pokrenuta je u trenutku kada i švedska vlada poziva kompanije da se aktivno uključe u rešavanje ovog društvenog problema, piše BBC.
Među 11 učesnika pilot-projekta pod nazivom "friendcare" (briga o prijateljstvima) nalazi se i 45-godišnja Jasmin Lindberg, zaposlena u apoteci u tržnom centru u Kalmaru, primorskom gradu na jugu Švedske. Dok slaže lekove na police, objašnjava da se nakon posla često oseća iscrpljeno.
"Kada dođem kući, nemam ni vremena ni energije da se viđam s prijateljima", kaže ona.
Većinu slobodnog vremena provodi sa svojom decom tinejdžerima, ali priznaje da se od razvoda, pre četiri godine, oseća poprilično usamljeno. Kontakti s prijateljima su se s vremenom proredili, a pozivi na druženja postali retki.
Vreme za prijateljstvo - u okviru radnog dana
Zahvaljujući pilot-projektu koji je pokrenut u aprilu ove godine, Jasmin svakog meseca dobija sat vremena tokom radnog vremena, odnosno 15 minuta nedeljno, kako bi obnovila postojeća prijateljstva ili stvorila nova. To vreme može iskoristiti za telefonski razgovor, dopisivanje ili susret uživo.
"Htela sam da se pokrenem i da sebe nateram da nešto promenim. Osećam se srećnije. Ne može se živeti samo preko interneta, kako danas mnogi rade", kaže Jasmin.
Svi učesnici programa dobili su i 1.000 švedskih kruna (oko 90 evra) za troškove druženja tokom jednogodišnjeg probnog perioda. Uz to su prošli i onlajn obuku o prepoznavanju i prevenciji usamljenosti, dostupnu svim zaposlenima u kompaniji.
Izvršna direktorka lanca Apotek Hjärtat, Monika Magnuson, navodi da je ideja za projekat delimično nastala kroz saradnju s organizacijom za mentalno zdravlje "Mind".
Cilj je bio da se ispita da li kratko, ali namenski izdvojeno vreme za prijateljstva može pozitivno uticati na dobrobit zaposlenih.
Naziv "friendcare" predstavlja igru reči u odnosu na "friskvård", benefit koji mnoge švedske firme već nude zaposlenima za fizičku aktivnost ili masaže.
"Ovo je sličan koncept, ali fokusiran na usamljenost i međuljudske odnose", objašnjava Magnuson.
Usamljenost kao javnozdravstveni problem
Ovaj projekat uklapa se u širu strategiju švedske vlade, koja je u julu predstavila prvu nacionalnu strategiju za smanjenje usamljenosti. Jedan od ključnih elemenata te strategije jeste saradnja privrede, lokalnih zajednica, naučnih institucija i civilnog sektora.
Ministar zdravlja Jakob Forsmed ističe da je usamljenost ozbiljan problem javnog zdravlja. Pozivajući se na međunarodna istraživanja, navodi da je usamljenost povezana s većim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara i prerane smrti.
Prema njegovim rečima, kompanije bi trebalo da budu zabrinute jer ovaj problem utiče ne samo na zaposlene i potrošače, već i na javne finansije kroz veće troškove lečenja i bolovanja.
"Moramo biti svesni da je ovo pitanje koje direktno utiče i na zdravlje ljudi i na ekonomiju", naglašava Forsmed.
Nacionalna epidemija usamljenosti?
Podaci Evropske unije pokazuju da se oko 14 odsto stanovnika Švedske oseća usamljeno, što je nešto iznad evropskog proseka.
Istraživanje iz 2024. godine otkrilo je i da 8 odsto odraslih Šveđana nema nijednog bliskog prijatelja.
Švedski psiholog Danijel Ek smatra da na to utiču i dugi, mračni zimski periodi, ali i kulturne navike.
"U švedskoj kulturi važi nepisano pravilo da ne treba smetati drugima. Lični prostor se veoma ceni i često je teško započeti kontakt", objašnjava on.
Ek dodaje da važnu ulogu ima i način stanovanja, više od 40 odsto domaćinstava čini samo jedna osoba, a upravo u toj grupi je usamljenost najizraženija.
Zajednički odgovor na usamljenost
Iz sedišta Apotek Hjärtata poručuju da je još rano za odluku o proširenju projekta, ali da dosadašnji rezultati pokazuju veće zadovoljstvo životom kod učesnika.
Ministar Forsmed sa interesovanjem prati inicijativu, ali naglašava da zasad nema planova za njeno šire institucionalno uvođenje ili poreske olakšice.
Ova kompanija je ujedno i deo poslovne mreže "Zajedno protiv neželjene usamljenosti", osnovane 2023. godine, koja okuplja dvadesetak velikih brendova - među njima Ikeu, hotelski lanac Strawberry i stambenu federaciju HSB, s ciljem razmene iskustava i strategija.
Psiholog Ek smatra da ovakvi projekti mogu pomoći da se ljudima olakša prvi korak ka druženju, ali upozorava da se ne smeju zanemariti dublji, strukturni problemi: nezaposlenost, rastuće socijalne razlike i prekomerno vreme koje mladi provode pred ekranima.
"Razlike u prihodima su važne. Dostupnost sadržaja i javnih prostora je važna. Način na koji gradimo gradove je važan. Sve su to faktori koje treba uzeti u obzir kada planiramo društvo budućnosti", zaključuje Ek.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
