Milioni ljudi širom sveta provode većinu svog vremena na internetu, pokazuje novo globalno istraživanje.
U anketi koja je obuhvatila 24 zemlje, uključujući 10 evropskih, u proseku 28 odsto ispitanika izjavilo je da su "skoro neprekidno" na internetu.
Rezultati stižu u trenutku sve veće zabrinutosti zbog zavisnosti od ekrana, jer brojna istraživanja ukazuju da prekomerno vreme provedeno pred ekranima može povećati rizik od emocionalnih i problema u ponašanju kod dece.
Najveći procenat korisnika koji su skoro stalno onlajn zabeležen je u Japanu (56 odsto) i Južnoj Koreji (49 odsto), dok su najniže stope zabeležene u Nigeriji (13 odsto) i Grčkoj (14 odsto), navodi američki istraživački centar Pew Research Center, koji je sproveo anketu početkom ove godine.
U Evropi, zemlje koje prednjače po vremenu provedenom na internetu su Španija, Velika Britanija, Francuska, Švedska i Italija.
Iako pristup internetu varira širom kontinenta, više od 90 odsto stanovnika u ovih pet zemalja ima širokopojasni internet u svojim domovima, pokazuju podaci EU i Velike Britanije.
S druge strane, Mađarska se izdvojila kao zemlja sa najviše građana koji uopšte ne koriste internet, čak 12 odsto ispitanika reklo je da nisu onlajn, što je najviše među evropskim državama uključenim u istraživanje.
Ipak, u globalnom kontekstu, ta brojka nije visoka.
Na primer, u Keniji i Indiji čak 33, odnosno 36 odsto ispitanika navelo je da ne koriste internet redovno.
Pew je takođe naveo da u svim zemljama mlađe generacije znatno više koriste internet i društvene mreže, i da su najčešće onlajn gotovo neprekidno.
Evropski donosioci odluka sve više obraćaju pažnju na ove trendove.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u nedavnom govoru istakla je potencijalne štetne posledice društvenih mreža na mlade, uporedivši ih sa alkoholom i drogama.
"Kao što smo u moje vreme učili decu da ne smeju da puše, piju ili gledaju sadržaj za odrasle do određene dobi, mislim da je vreme da razmislimo o sličnim pravilima kada je reč o društvenim mrežama", rekla je fon der Lajen u govoru pred Evropskim parlamentom 13. septembra.
Zakonodavci u više evropskih zemalja već su predložili različite mere, uključujući regulaciju velikih tehnoloških platformi radi stvaranja bezbednijeg digitalnog okruženja, kao i zabrane korišćenja društvenih mreža i pametnih telefona u školama.
Prema izveštaju UNESCO-a, do kraja 2024. godine, desetine školskih sistema širom sveta već su zabranile upotrebu mobilnih telefona u obrazovnim ustanovama.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
