Beograd već godinama spada među najzagađenije gradove Evrope. Tokom zimskih meseci, kada je u toku grejna sezona, zagađenje je najveće. Individualna ložišta i male kotlarnice učestvuju sa najmanje 60 odsto u emisiji štetnih materija. Saobraćaj sa oko 12 odsto, industrija sa devet odsto, a preostalih 15 odsto čine drugi izvori kao što su građevinski radovi, poljoprivreda, sekundarne čestice i prašina.
Iako se zagađenje vazduha uglavnom vezuje za grejnu sezonu, podaci iz 2023. i 2024. godine pokazuju zabrinjavajući trend - visoke koncentracije zagađujućih materija beleže se i tokom leta.
Na Vračaru su u avgustu 2024. godine zabeležena 24 dana sa prekoračenim dnevnim koncentracijama zagađujućih čestica, dok je 2023. ta brojka bila još viša. Na Novom Beogradu je u julu 2024. bilo više zagađenih dana nego tokom određenih zimskih meseci.
Šta je uzrok zagađenja tokom leta?
Prema rečima meteorologa i člana stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije, Milenka Jovanovića, taj fenomen tokom leta nije povezan sa grejanjem, već sa drugim izvorima.
"Bitno je koji su zagađivači. Prizemni ozon je jedan od najopasnijih polutanata i pojavljuje se isključivo leti - pod uticajem sunčevog zračenja i u prisustvu gasova kao što su azotni oksidi. U tim uslovima njegova koncentracija može dostići veoma visoke vrednosti", upozorava Jovanović, prenosi RTS.
On, međutim, posebno ističe zabrinjavajuće vrednosti čestica PM2.5 i PM10, koje inače dominiraju tokom grejne sezone, ali su u 2024. zabeležene i tokom leta. Kritikuje nedostatak adekvatne kontrole i pravovremenih obaveštenja javnosti o opasnostima po zdravlje, navodeći primere odsustva reakcije nadležnih nakon incidentnih prekoračenja koncentracija štetnih materija u Borči i Obrenovcu.
"Imali smo izuzetno toksične koncentracije PM2.5 u Borči, u noći između 10. i 11. maja. Niko ne zna šta se dogodilo, niko se nije izvinio građanima, niti objasnio šta se desilo", navodi Jovanović.
Dodaje da je slična situacija zabeležena i 25. i 26. juna u Obrenovcu, kada je tokom čak sedam sati koncentracija sumpor-dioksida bila izuzetno visoka, sa vrednostima preko 1.000 mikrograma po kubnom metru, što je višestruko iznad zakonom dozvoljene granice.
"Pretpostavlja se da je došlo do incidenta u proizvodnji u TENT-u, otkaza u procesu odsumporavanja. Ali ni tada niko nije reagovao. Niko nije upozorio građane da ne izlaze, da ne šetaju decu, da ne treniraju napolju. A to se dogodilo u junu, usred leta", navodi Jovanović.
Jovanović ukazuje da je Srbija uspostavila solidan sistem merenja (monitoringa), ali da reakcija na dobijene podatke uglavnom izostaje.
"Nema kontrole, nema pravilnog procesa upravljanja kvalitetom vazduha. Imamo monitoring koji već respektabilno postoji 15 godina u Srbiji, ali nemamo adekvatnu reakciju da bi se vazduh poboljšao", naveo je gost Beogradske hronike.
"Besplatni filteri nisu rešenje - to je lečenje posledica, ne uzroka"
Kao jedan od koraka u borbi protiv zagađenja, Grad Beograd je pokrenuo akciju besplatne ugradnje filtera na individualna ložišta. Jovanović upozorava da ova mera samo leči posledice, ali ne uklanja uzroke zagađenja. On naglašava da je neophodno uvesti promene u energentima koji se koriste i u samim ložištima kako bi se emisije značajno smanjile.
"Prema onome što smo čuli, filteri mogu da smanje zagađenje i do 40 odsto. Ali takve procene mora da pruži struka, a ne građani. Iako je reč o koraku u dobrom pravcu, to je i dalje pogrešan pristup – to je lečenje posledica, a ne rešavanje uzroka. Umesto što se ugrađuju filteri, potrebno je sistemski eliminisati uzroke emisije PM čestica – pre svega kroz zamenu individualnih ložišta i prelazak na čistije energente. Ovako se samo fingira upravljanje kvalitetom vazduha", navodi Jovanović.
Na pitanje da li će aktuelne mere doneti poboljšanje, meteorolog ističe da su dosadašnji planovi i strategije pokazali malu efikasnost, te da nema pokazatelja da će novi planovi do 2030. godine doneti značajne promene. Prema njegovim rečima, trenutni tempo rada na smanjenju zagađenja može rezultirati poboljšanjem tek za 50 godina.
Jovanović takođe kritikuje institucije zadužene za zaštitu životne sredine zbog nedostatka koordinacije i javne odgovornosti. Apeluje na državu i lokalne vlasti da preuzmu odgovornost i uvedu obavezne mere kontrole i smanjenja emisija – umesto oslanjanja na dobrovoljne akcije koje ne donose dovoljne rezultate.
(EUpravo zato/RTS)
