Nedostatak lekova je već godinama problem širom Evropske unije, ali EU i dalje nema efikasan sistem za njegovo rešavanje, navodi se u novom izveštaju Evropskog revizorskog suda (ECA).
Kako se navodi, nestašice lekova širom EU postaju sve ozbiljnije i prošle godine su dostigle rekordne nivoe.
U izveštaju se naglašava da odsustvo zajedničkog okvira i alata na nivou cele EU dodatno pogoršava situaciju.
"Nestašice lekova su uporan problem u EU i samim tim hronična glavobolja. Ali učestale su i postale ozbiljnije, dostigavši rekordne nivoe u 2023. i 2024. godini", rekao je Klaus-Hajner Lehne iz ECA na predstavljanju izveštaja.
Dodao je da to predstavlja problem za pacijente, izazov za zdravstvene sisteme i pokazatelj strateške ranjivosti EU kada je reč o snabdevanju lekovima.
Od 2022. do oktobra 2024. nacionalne vlasti su Evropskoj agenciji za lekove (EMA) prijavile 136 kritičnih nestašica, navodi se u dokumentu.
Samo u martu ove godine EMA je evidentirala nestašicu 34 leka, od kojih je 16 bilo na listi esencijalnih lekova Evropske komisije.
Lek može završiti na toj listi zbog problema u proizvodnji, naglog rasta potražnje ili odluke proizvođača da ga povuče sa tržišta, bilo kog faktora koji ograničava ponudu, privremeno ili trajno.
Među njima su bili i lekovi od presudne važnosti, poput trombolitika (koji se koriste kod infarkta i moždanog udara), amoksicilina i antidota za trovanje cijanidom.
Revizori su naglasili da se nestašice ne mogu rešiti na nacionalnom nivou i da je upravo tu EU do sada zakazala.
Problem fragmentisanih podataka
"Postoje napori Evropske komisije da se uhvati u koštac sa osnovnim uzrocima nestašica, ali oni su još u ranoj fazi", rekao je Lehne.
Jedna od glavnih prepreka, kako stoji u izveštaju, jeste fragmentacija podataka u EU, od informacija o zalihama, preko prijava nestašica, do odobravanja lekova.
Tako, na primer, svaka zemlja ima svoja pravila za obaveštavanje regulatora o nestašici. U Belgiji proizvođači mogu čekati sve do dana kada lek više nije dostupan. U Holandiji, pak, moraju obavestiti vlasti najmanje dva meseca ranije ako očekuju da u roku od dve nedelje neće moći da isporuče lek.
Proces je dodatno komplikovan jer proizvođači prvo obaveštavaju nacionalne vlasti, koje tek onda prosleđuju podatke EMA.
"Pored ovih ograničenja, utvrdili smo da izveštavanje često ne funkcioniše kako treba, kasni ili ga uopšte nema", naglasio je Lehne.
Spor odgovor EU
U poslednjim godinama, suočena sa situacijom koja se ne popravlja, Evropska unija je iznela niz predloga za sprečavanje i ublažavanje nestašica, među njima su lista kritičnih lekova i Zakon o kritičnim lekovima.
Međutim, revizori ukazuju da ovi predlozi nemaju mehanizme sprovođenja, poput sankcija, koje bi omogućile Komisiji ili EMA da obezbede da industrija poštuje obaveze izveštavanja.
"Možete koordinisati samo ako imate informacije. Tako to ide. Svaka država članica daje različite podatke, i to dobrovoljno. Neke čak ni ne dostavljaju podatke", rekao je Matijas Blas iz ECA.
Iako su predlozi dobar prvi korak, u izveštaju se zaključuje da su akcije EU i dalje nedovoljne.
Novi paket zakona o farmakologiji, o kome trenutno raspravljaju ministri zdravlja u Savetu, mogao bi da uvede veće obaveze proizvođačima da dostavljaju detaljnije podatke o svojim lancima snabdevanja.
"Tek kada se usvoje i sprovedu predložene mere, kada se obezbedi finansiranje, tada će projekti krenuti, a i dalje će biti potrebne godine da daju stvarne rezultate", upozorio je Blas, naglasivši da se nestašice ne mogu rešiti preko noći.
"Smatramo da je potrebno jače i efikasnije rešenje na nivou EU kako bi se nestašice sprečile", navela je portparolka Komisije reagujući na izveštaj, dodajući da je Komisija uverena kako će njihovi nedavni predlozi "doneti suštinsku promenu i rešiti mnoge izazove na koje je Sud ukazao".
(EUpravo zato/Euronews)
