Đulija Fosati ušla je u italijansku politiku oko 2021. godine i ubrzo počela redovno da koristi društvene mreže kako bi iznosila stavove o migracijama, rasizmu i feminizmu. Međutim, njena prisutnost na internetu nije prošla bez posledica.
"Na društvenim mrežama vlada velika doza nasilja," kaže Fosati, članica levocentrističke Demokratske partije, koja u Paviji, blizu Milana, zastupa žene članice stranke.
"Najviše komentara dobijam kada govorim o feminističkim temama", ispričala je ona, navodeći uvrede poput: "Idi u kuhinju" ili "Glupa si, ćuti".
Iako nije široko prepoznatljivo ime u italijanskoj politici, Fosati se već suočava s internet zlostavljanjem, često zasnovanim na njenom polu i godinama.
"Nazivaju me mladom ženom na način koji implicira da nisam dovoljno ozbiljna niti vredna zaštite," kaže ona.
Nažalost, njeno iskustvo nije izuzetak.
Prema novoj naučnoj studiji objavljenoj u časopisu Politics and Gender, političarke su češće od svojih muških kolega mete napada na društvenim mrežama koji su povezani s identitetom - polom, izgledom, poreklom ili ličnim moralom.
Istraživači su analizirali više od 23 miliona objava na mreži X, upućenih političarima iz Nemačke, Španije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država. U to vreme, platforma je još uvek imala aktivnu moderaciju sadržaja.
Rezultati pokazuju da su muškarci i žene izloženi sličnom broju napada, ali se muškarci češće vređaju opštim uvredama, dok su žene meta zbog svog izgleda, pola, etničkog porekla ili ličnih izbora.
Zanimljivo je da u Evropi nivo prepoznatljivosti političarki ne igra veliku ulogu, one bivaju napadnute bez obzira na to koliko su poznate, pokazuje ista studija.
"Necivilizovane" objave, kako ih istraživači nazivaju, uključuju govor mržnje, polne stereotipe, isključujući jezik ("žene treba da budu kod kuće, a ne u politici"), pretnje, uvrede, napade na karakter, vulgarnosti, sarkazam, caps lock vikanje i sadržaj koji vređa ili ponižava.
Ovako intenzivno zlostavljanje na mreži može dovesti do toga da se žene povuku iz javnog prostora ili odustanu od političkog angažmana, upozoravaju autori studije.
Duboko ukorenjeni uzroci digitalne mržnje prema ženama
Ipak, studija ima ograničenja. Profesorka Andrea Peto sa Centralnoevropskog univerziteta u Beču kritikovala je oslanjanje na veštačku inteligenciju, tvrdeći da AI može registrovati otvorene pretnje, ali ne i suptilnije oblike verbalne agresije.
"Veštačka inteligencija ne prepoznaje nijanse," rekla je oba za Euronews.
Takođe, u označavanju komentara kao "necivilizovanih", može se izgubiti kontekst.
Na primer, činjenica da mnogi glasači demokratskih režima i dalje imaju ovakve, često retrogradne, stavove.
Ipak, rezultati studije ne iznenađuju stručnjake za politiku i rodna pitanja. Napadi na žene u javnom prostoru dugo su predmet istraživanja, debata i pravnih reformi.
Moć, politika i javna debata istorijski nisu bili povezani sa ženskim ulogama. U nekim evropskim zemljama, poput Grčke, opšte pravo glasa za žene uvedeno je tek 1952. godine.
Ovaj nasleđeni jaz i danas je prisutan - kada žene uđu u političku arenu, uključujući i virtuelni prostor, često se suočavaju sa napadima upravo zato što su žene, kaže Peto.
"Od žena se očekuje da budu u privatnom domenu. Sve one koje preispituju ovu podelu, bilo da su inovatorke, Marija Kiri, lokalne odbornice ili poslanice, suočavaju se sa svojevrsnim disciplinovanjem iz javnog prostora kojim dominiraju muškarci," dodaje ona.
Da li su za to krivi društveni stavovi, tehnologija - ili i jedno i drugo?
"Tehnologija često funkcioniše kao ogledalo," kaže profesorka Sandra Vahter, stručnjakinja za pravo i tehnologiju sa Univerziteta Oksford i Instituta Haso Platner u Nemačkoj.
"Oni koji su već diskriminisani u društvu, tu diskriminaciju doživljavaju još snažnije kada se tehnologija koristi bez ikakvih ograničenja. Zato su zakoni važni", ističe Vahter.
Osim društvenih uzroka, Vahter upozorava i na ekonomske interese velikih tehnoloških kompanija - njihove platforme su dizajnirane da korisnike zadrže što duže, kako bi mogli da im prodaju oglase.
"Ljudi najviše ostaju uz sadržaj koji izaziva bes, šok ili kontroverzu," objašnjava ona.
Zato se lažne vesti, često senzacionalistički tonirane, šire brže i dalje od proverenih informacija.
Mnogi ljudi, kaže Vahter, nisu ni svesni problema - žrtve zlostavljanja na mreži često se same okrivljuju, dok počinioci, a ponekad i policija, ne shvataju ozbiljnost posledica, delom i zbog toga što se sve dešava "samo online".
Kako rešiti problem?
Neke platforme, poput TikToka, koriste AI za moderaciju sadržaja, dok su druge, poput Fejsbuka i Instagrama, u međuvremenu značajno smanjile nadzor.
Ali veštačka inteligencija ne može da prepozna sve, upozorava profesorka vizuelne kulture Sara de Vist sa Univerziteta u Mastrihtu.
"AI ima problem s ironičnim i dvosmislenim porukama, gde se nijanse jednostavno gube," rekla je ona za Euronews.
I De Vist i Vahter smatraju da je evropski Zakon o digitalnim uslugama (DSA) korak u dobrom pravcu. On korisnicima omogućava da lakše prijave sporne objave i obavezuje velike platforme da sprovedu mere za smanjenje rizika.
Zakon je stupio na snagu u februaru 2024. godine, ali stručnjaci smatraju da to još nije dovoljno - posebno kada je u pitanju odgovornost tehnoloških kompanija.
"Sve su to odlični koraci napred, ali niko još nije postavio ključno pitanje - šta je sa samim poslovnim modelom?", kaže Vahter.
"Iritantno - ali ne i poražavajuće"
U Italiji, Đulija Fosati rešila je da stvari uzme u svoje ruke.
U početku je pokušavala da vodi dijalog sa onima koji su je napadali, pokušavajući da razume njihovu perspektivu. Ali vremenom je shvatila da većina njih nije spremna na iskrenu diskusiju.
"Kada me neko uvredi, uvek odgovorim ironično," kaže ona.
Ako komentar pređe granicu, podseti korisnika da bi mogla da ga prijavi, iako to nikada nije uradila, jer bi takav proces bio skup i komplikovan.
Uprkos svemu, Fosati ne odustaje.
"Negativni komentari su česti jer ne pišemo o tome koliko ima dobrih ljudi. Mrzitelji na internetu, ne predstavljaju celu stvarnost", dodaje ona.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
