Studija, koja će biti predstavljena na kongresu European Congress on Obesity 2026, zasniva se na poređenju ITM-a sa preciznijim metodama merenja masti u organizmu. Rezultati ukazuju da ITM često daje pogrešnu sliku o stvarnom stanju stvari unutar organizma.
Preciznije merenje otkriva velike razlike
Istraživači su analizirali 1.351 odraslu osobu i uporedili standardne ITM-a sa rezultatima dobijenim pomoću metode dual-energy X-ray absorptiometry (DXA), koja se smatra zlatnim standardom za merenje telesne masti.
Dok ITM procenjuje težinu na osnovu formule, DXA direktno meri procenat telesne masti i pruža znatno precizniji uvid.
Rezultati su pokazali odstupanja kod više od trećine ljudi. Pa je tako među osobama označenim kao gojazne, oko 34 odsto njih pripadalo grupi sa prekomernom težinom.
U mnogim slučajevima, ljudi su prema preciznijim merenjima zapravo imali normalan procenat telesne masti.
Zanimljivo je da se ITM i preciznije metode najviše poklapaju kod osoba sa "normalnom" težinom, ali čak i tu postoji odstupanje u oko 22 odsto slučajeva.
Najveće razlike primećene su kod pothranjenih osoba, čak dve trećine njih, koji prema merenjima na Odeljenju za neuronauke i biomedicinu Univerziteta u Veroni zapravo spadaju u noramlanu kategoriju.
Šta to znači za procenu zdravlja?
Na nivou populacije, ITM pokazuje nešto veću stopu prekomerne težine i gojaznosti (oko 41 odsto), dok preciznije merenje pokazuje niži procenat (oko 37 odsto).
Stručnjaci zato sada upozoravaju da se ITM ne treba uzimati kao jedini kriterijum za procenu zdravlja. Umesto toga, preporučuje se kombinovanje sa dodatnim metodama, kao što su: merenje procenta telesne masti, obim struka i slično.
ITM ostaje koristan kao brz i jednostavan alat, ali nova istraživanja pokazuju njegova ograničenja. Ljudsko telo je kompleksnije od procene koja je gotova za svega par sekundi, i ukazuje na potrebu za dodatnim merenjima kako bi se utvrdilo pravo stanje organizma kada je procenat telesne mase i masti u pitanju.
(EUpravo zato/Sciencedaily)
