Više lekova, više intervencija, veća šansa da se tumor zaustavi, ali problem u svemu tome je što telo nije uvek sledilo istu logiku.
Kod pojedinih pacijenata dodatna hormonska terapija, nije rezultirala pozitivno. Umesto toga, izazovala je nuspojave poput umora, gubitka energije ili stanja nalik menopauzi. Lekari su znali da terapija može da pomogne, ali ne uvek i svakome.
Istraživači iz Medicinskog centra za onklogiju sa Univerziteta u Klivlendu, razvijaju genetski test koji može da predvidi koji pacijenti sa rakom prostate imaju korist od spomenute terapije, a koji ne.
Ovaj test je važan za sve one sa recidivom raka nakon operacije uklanjanja prostate. Do sada su lekari odluku donosili na osnovu pokazatelja poput nivoa PSA u krvi, izgleda tumora ili vremena koje je prošlo od operacije. Ali sada su uspeli da proniknu u samu biologiju tumora, a u tome im je pomogao priručnik za rak dojke.
Rak dojke kao lekcija
Slična dilema postojala je i kod pacijenata sa rakom dojke, sve dok naučnici nisu pronašli način da razlikuju tumore prema njihovoj zavisnosti od hormona.
Kod raka dojke, testovi na hormonske receptore omogućili su lekarima da precizno odrede kome će terapija pomoći. Drugim rečima, da li je njihov tumor uslovljen uticajem estrogena i progesterona. Kasnije su testovi otišli korak dalje, analizirali aktivnost gena i omogućili da se predvidi ponašanje tumora. Kada je rak prostate u pitanju, situacija nije tako jednostavna.
Iako gotovo svi tumori prostate imaju hormonske receptore, oni ne zavise od hormona na isti način. Zato su naučnici morali da razviju test PAM50 koji će meriti i prisustvo, ali i aktivnost tih mehanizama. Genomskom analizom, naučnici su uspeli da izdvoje dve grupe pacijenata.
U prvoj, tumori kod pacijenata reaguju na hormone, tako što se kod terapije testosteronom on smanjuje, a rast tumora se usporava. Dok su u drugoj grupi, pacijenti sa tumorima koji su znatno manje osetljivi na hormonsku terapiju.
Cilj više nije da se lečenje forsira po svaku cenu, već da se precizno prilagodi svakom pacijentu. Da se izbegne nepotrebna terapija tamo gde ne donosi korist, i primeni tamo gde zaista može da promeni tok bolesti.
Ovo je tek početak. Naučnici sada pokušavaju da prošire primenu ovakvih testova, ne samo na pacijente kod kojih se bolest vratila, već i na one kod kojih je tek dijagnostikovana ili se već proširila i nadaju se da će ovaj pristup u budućnosti pomoći mnogima.
(EUpravo zato/National Geographic)
