Tokom zimskih meseci, doktori urgentne medicine širom planete su primetili sličan obrazac: dok temperature padaju, broj moždanih udara raste. Zašto je to tako i šta se krije iza mehanizama u odnosu ljudsko telo - niske temperature, naučnici već decenijama pokušavaju da odgonetnu.
Studije objavljene u naučnim časopisima, pružaju odgovore koji se ne kriju samo u jednom uzroku, već u složenoj mreži kako fizioloških, tako i faktora iz okruženja na koje zima utiče.
Hladnoća, krvni sudovi, krv, mikroorganizmi
Kada temperatura spolja padne, organizam pokušava da sačuva toplotu. Krvni sudovi se sužavaju u procesu koji je poznat kao vazokonstrikcija. Posledica jeste porast krvnog pritiska, jer srce mora jače da pumpa krv kroz arterije.
Povišen krvni pritisakjedan je od glavnih faktora rizika za moždani udar. Tokom zime, kod mnogih ljudi vrednosti pritiska rastu i do nekoliko jedinica, a ovo, kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima može dovesti do povećanog opterećenja na krvne sudove mozga.
Pored toga, hladno vreme utiče i na sastav krvi. Studije pokazuju da tokom zimskih meseci dolazi do: povećanja nivoa fibrinogena (proteina koji se proizvodi u jetri, a čija glavna uloga je vezana za zgrušavanje), veće gustine krvi i lakšeg stvaranja krvnih ugrušaka.
Ova kombinacija stvara povoljne uslove za ishemijski moždani udar (najčešći tip moždanog udara koji se dešava u 80 do 85 odsto slučajeva), koji nastaje kada ugrušak blokira dotok krvi u deo mozga. Na ovaj način dolazi do odumiranja moždanih ćelija i trajnog oštećenja.
Grip, prehlade i respiratorne infekcije mogu da uzrokuju brojne kompilkacije kod starijih osoba i hroničnih bolesnika. Akutne infekcije izazivaju zapaljenske procese u organizmu i utiču na aterosklerotske plakove u krvnim sudovima, što može da poveća rizik od moždanog udara nakon infekcije.
Ali zima menja i ponašanje ljudi. Stoga, nije sve na fiziološkom nivou.
Manje fizičke aktivnosti
Kraći dani, hladnoća i loši vremenski uslovi za većinu ljudi znači i manje fizičke aktivnosti, više vremena u zatvorenom prostoru, češću konzumaciju teške, slane i masne hrane. Sve ono što nepovoljno utiče na naš organizam i njegovo zdravlje.
Smanjeno kretanje i nepravilna ishrana doprinose gojaznosti, povišenom pritisku i lošijoj kontroli šećera u krvi, svim ključnim faktorima rizika za moždani udar.
Ukoliko se tome doda da je period tokom hladnih meseci sezona afektivnog poremećaja, povećanog stresa, usamljenost i poremećaja sna, koji utiču na hormonalnu ravnotežu i kardiovaskularni sistem, onda ne čudi da čitava kombinacija navedenih faktora u slučajevima kod osoba sa postojećim kardiovaskularnim bolestima može da dovode do moždanog udara.
Statistika pokazuje da se najveći broj moždanih udara dešava u ranim jutarnjim satima, a zimi je taj efekat izraženiji. Nagli prelazak iz toplog doma na hladan zimski vazduh, može da izazove skok krvnog pritiska i ubrzan srčani ritam - dovoljno da se osobe koje već imaju osetljive krvne sudove osete posledice.
Ipak, važno je naglasiti da zima sama po sebi ne izaziva moždani udar. Ona pojačava postojeće rizike kod osoba sa postojećim kardiovaskularnim bolestima. Redovna kontrola krvnog pritiska, terapije, vakcinacija protiv gripa, umerena fizička aktivnost i adekvatne mere mogu značajno da smanje opasnost od moždanog udara tokom hladnih dana.
Izvor: Scientific reports/AHAjournals/Lancet/PMC/JTH
