Da mladima nakon što završe fakultet nije lako, svedoči to što mnogi odlažu traženje prvog posla, ne mogu do njega da dođu zbog nedostatka iskustva ili jednostavno poslodavcima nije potreban kandidat sa takvim iskustvom ili veštinama.
Baš zato je portal EUpravo zato organizovao panel "OD STUDIJA DO KARIJERE: PRONAĐI SVOJ PUT!" u okviru "ESG festivala" u Studentskom gradu koji organizuje kompanija Hemofarm. Okupili smo relevantne učesnike koji su taj period prošli, a onda i iz ugla eksperata koji se bave upravo karijerama govorili o tome kakve bi veštine mladi trebalo da imaju ili šta ako nemaju iskustvo. O tome su nam pričale Milica Bogdanov, ekspertkinja za karijerno savetovanje i zapošljavanje i Jelena Vuković, direktorka ljudskih resursa i organizacionog razvoja u WMG kompaniji.
Takođe, na panelu je govorio i Petar Jocković, svršeni student koji je prošao kroz program Erazmus plus koji mu je pomogao da stekne novo iskustvo i kontakte u nadi da će mu otvoriti nova vrata.
Iz drugog ugla, pozvali smo Vladimira Nikića, koordinator projekta Erazmus za mlade preduzetnike, koji nam je odogovorio na pitanje koje veštine će da nadomeste iskustvo kod mladih i koliko tu doprinose program poput Erazmusa za mlade preduzetnike.
Šta su ključne poruke?
Naši sagovornici usaglasili su se da je iskustvo veoma važno za traženje prvog posla, ali da to ne mora nužno da bude iskustvo na nekim pozicijama. Potrebno je razvijati veštine, a kroz to sticati iskustvo koje će vam sutra biti značajno prilikom selekcije, a zatim in a samom prvom poslu.
Kako kaže Petar Jocković, svršeni student Filološkog fakulteta koji je dva puta bio deo razmene studenata Erazmus plus, ono što je naučio tamo i iskustvo koje je stekao neprocenjivo mu je. Prvi put na razmenu odlazi na trećoj godini Skandinavistike na Filološkom fakultetu – odlučuje se za Helskinki. Drugi put odlazi dok mu u Srbiji traje master i bira Oslo.
"Moja odluka je bila prilično laka i ceo proces je tekao jednostavno. Tokom studija sam aktivno učestovao kao volonter u ESN (Erasmus Student Network) sekciji koja se bavi Erazmus programom. Tako da sam od samog početka znao o čemu se radi i planirao da budem jednom deo toga. Tako da, se sve lepo poklopilo, odlučio sam da se prijavim, dobio mesto i otišao na svoju prvu razmenu".
Kako ističe, proces nije komplikovan.
"Ja kad sam se prvi put prijavljivao, imao sam tri dana. Za sledeću razmenu sam imao više vremena, bilo je detaljnije i više sam se zadržao na tom procesu. Imao sam imao privilegiju da sarađujem sa divnim koordinatorom za Erazmus sa Filološkog fakulteta koji me je pratio i pomagao u svemu. Ja sam stekao osećaj da sve u ovom procesu ide studentima u korist, koliko god mejlova da pošaljete toliko ćete dobiti odgovora. Ja nikad nisam imao problem sa tim da je nekom bilo mrsko da nam odgovori ili nam pomogne. Čak i ako se ne dostavi dokumentacija na vreme, bitno je da samo priložimo transkript ocena i Ugovor o učenju koji je bitan za Erazmus. Ukoliko smo kandidati pogodni za to, u maju dobijete pismo da ste primljeni na željeni univerzitete, ako kao se kao i ja prijavite za jesenji semestar. Ja sam već u januaru kretao sa prijavom, i u maju dobijao to pismo", priča Jocković.
Njegov utisak je da su mu obe razmene donele mnogo više nego što je očekivao i da će sve ono što je tamo naučio iskoristiti na prvom poslu.
O periodu nakon školovanja pa sve do prvog posla, ekspertkinja za karijerno savetovanje Milica Bogdanov ističe kako on ume da bude preplavljujuć, ali i ispunjujuć.
"Određivanje karijernog puta jeste mučan zadatak mlade osobe, to svakako podrazumeva i prilike na tržištu rada, upoznavanje sa prilikama i mladi tada dolaze do najvećeg izazova, a to je nedostatak iskustva. Složićete se sa mnom, mnogi poslodavci traže iskustvo u oglasima za posao, a sa druge strane veliki je broj mladih koji nemaju ni prilike da steknu iskustvo. S druge strane, to je često nedostatak praktičnih veština koje su na tržištu rada, tako da samo karijerno vođenje i savetovanje služi tome da se nadograđuju sposobnosti kako bi se postigla konkurentnost na tržištu rada, što je najvažnije prilikom traženja posla", ističe Bogdanov.
Kako dodaje, fakultet jeste lep temelj, ali i period nakon njega mora dobro da se iskoristi.
"Pre svega, podrazumeva se da ćete raditi na nekom kontinuiranom usavršavanju u svojoj oblasti. Mislim i na praktične veštine poput digitalnih veština i jezika, ali na kraju i meke veštine poput komunikacije, upravljanje vremenom i stresom", navodi učesnica na panelu.
Šta kad dođete u kompaniju ili osnujete svoj posao?
Kada onda dođete do neke kompanije, tu tek krećete da razvijate i struktuirate ono što znate, a onda i dodajete nova znanja.
"Ono što vidim kao stvari koje mladi ljudi dobijaju radom u velikim kompanijama je struktura u razmišljanju i postavljanju određenih stvari. Ono što je još važno jesu mogućnosti koje se dobijaju – vi imate neku poziciju ili radite u određenom sektoru, ali imajući u vidu veličinu te kompanije, gde rade multifunkcionalni timovi, gde samim tim dobijete priliku da radite i van onoga što jeste vaš opseg posla i kroz sve to razvijete veštine i znanja koja vas automatski kvalifikuju da radite na novim projektima. Takođe, neke velike kompanije su i internacionalne, a rad u novim okruženjima i kulturama dodatno može da utiče na vaše sposobnosti i iskustvo. Sve ovo je važno za nekoga ko počinje da gradi svoju karijeru i to sve može da dobije radom u velikoj kompaniji. Nije sve o tome kako ćete u funkcionalnom smislu uraditi neki zadatak već kako ćete i komunicirati i sarađivati sa ljudima iz različitih kultura. Tako da, kad pogledamo ukupnu sliku, to je skup veština i znanja, ali i iskustava koju stičete u korporaciji", ističe Jelena Vuković, HR direktorka u kompaniji WMG.
S druge strane, iako poslodavci traže iskustvo, Vladimir Nikić iz ugla nekoga ko radi sa mladim preduzetnicima, ističe da je veština isto što i iskustvo.
"Ne možete steći veštinu ako niste tri puta sami skočili, okliznuli se i pali i ustali. Suština Erazmusa za male preduzetnike je upravo prenošenje znanja i iskustava. Ako je neko, na primer, završio IT ili medije u Beogradu i odlazi u kompaniju, on ne ide da bi učio programiranje, on ide da nauči kako da zakaže sastanak, kako da organizuje svoje obaveze, kako da reši konflikt. Naravno, ono što znate da uradite je ključno, ali bez ovih mekih veština, ne možete ništa", istakao je Nikić.
Panel "OD STUDIJA DO KARIJERE: PRONAĐI SVOJ PUT!" pokazao je šta oni mladi koji ne znaju odgovor na pitanje "Šta posle fakulteta?” treba da rade. SUdeći po porukama sa panela, ključno je sticanje novih iskustava i veština, a svi kanali koji to omogućavaju treba da budu opcija.
(EUpravo zato)
