Portal EUpravo zato 23. oktobra organizuje panel "OD STUDIJA DO KARIJERE: PRONAĐI SVOJ PUT!" sa početkom u 13:45h u sali Magistrala u Studentskom gradu čiji je cilj da mlade ohrabrimo da se aktivnije uključe u internacionalne programe i preduzetničke inicijative, kao i da im damo alate i informacije o tome kako mogu biti aktivni akteri promena u svojim zajednicama i šire.
Kako bi u potpunosti bili uključeni u panel, pozivamo studente, apsolvente, one koji su tek završili fakultet, ali i sve mlade ljude kojima naši panelisti mogu da pomognu - da postavljaju pitanja. Ta pitanja i dileme će biti deo same diskusije, čime će panel biti relevantniji i značajniji. Pitanja možete slati na info@eupravozato.rs, a na njih će odgovarati četvoro panelista: Milica Bogdanov, ekspertkinja za karijerno savetovanje i zapošljavanje, Vladimir Nikić, koordinator projekta Erazmus za mlade preduzetnike, Petar Jocković, student koji je prošao Erazmus+ program i Jelena Vuković, direktorka ljudskih resursa i organizacionog razvoja u WMG kompaniji.
Ovaj panel organizuje se u okviru "ESG festivala" čiji je organizator kompanija Hemofarm.
Mi smo uoči panela razgovarali sa našim panelistima kako bismo zavirili u ono što ćete od njih dobiti. Današnja sagovornica je Milica Bogdanov, ekspertkinja za karijerno savetovanje i zapošljavanje.
Kao stručnjak za zapošljavanje mladih, šta bi bio ključni izazov sa kojim se mladi suočavaju na putu od obrazovanja do tržišta rada?
Mladi se na putu od obrazovanja do tržišta rada najčešće suočavaju sa disbalansom onoga što su učili, odnosno stečenih znanja i veština kroz obrazovni sistem i očekivanja poslodavaca na tržištu rada.
Obrazovni sistemi često ne uspevaju da prate brze promene na tržištu rada, što dovodi do situacije gde mladi poseduju odlična teorijska znanja, ali im nedostaju praktične veštine potrebne za obavljanje konkretnih poslova.
Sa jedne strane imamo mlade koji su završili školovanje I bez radnog iskustva su, a sa druge strane sve više poslodavca koji se suočavaju s poteškoćama u pronalaženju kandidata, ali kandidata koji su spremni da se odmah uključe u radne procese.
Nedostatak radnog iskustva predstavlja značajnu prepreku za mlade prilikom ulaska na tržište rada. Mnogi poslodavci zahtevaju prethodno iskustvo kao ključni kriterijum prilikom zapošljavanja, što može biti demotivišuće za mlade koji su tek završili školu ili fakultet. Ova situacija stvara začarani krug: bez prilike za rad, mladi ne mogu steći iskustvo, a bez iskustva postaje im teže pronaći posao.
Period između završetka školovanja i pronalaženja zaposlenja može imati značajan uticaj na mentalno, emocionalno i profesionalno stanje mladih ljudi. Ovaj prelazni period, koji može trajati mesecima ili čak godinama, često dovodi do osećaja nesigurnosti i smanjenja samopouzdanja jer mnogi mladi ljudi se suočavaju s pritiscima da brzo pronađu posao.
Kako im pomoći da prevaziđu te izazove?
Za mlade koji su završili sa formalnim obrazovnim sistemom ili se nalaze u tzv NEET situaciji (Non employment, education or training) najznačajnije je osnaživanje za zapošljavnje. To podrazumeva pre svega karijerno vođenje I savetovanje, različita karijerna informisanja o mogućnostima u svetu obrazovanja i rada, profesionalna savetovanja, procena I samoprocene karakteristika, kompetencija, motivacija za rad na sebi kroz različite vidove aktivnosti, edukacija, obuke za meke veštine, konkurisanja na radne prakse, aktivno traženja posla, upoznavanje sa poslodavcima I drugo. Kroz ovakve aktivnosti mladi prevazilaze različite izazove sa kojima se suočavaju, kao i da ostvare svoje profesionalne ambicije.
Karijerno vođenje i savetovanje je pristup osnaživanja mladih za zapošljavanje koji drži pravac pribiližavanja tržištu rad na spram ličnih karakteristika I omogućava da ovaj period od školovanja do zaposlenja prođe brzo, ali I efektivno.
Sa druge strane mladi koji su u završnoj fazi školovanja, uvek savetujem da uhvate svaku priliku za praksu, stažiranje ili volonterski rad, jer to omogućava a da steknu praktične veštine i izloženost stvarnom radnom okruženju. Ova radna iskustva mogu značajno poboljšati njihove izglede za zapošljavanje, po završetku školovanja.
Koliko formalno obrazovanje u Srbiji pripremi mlade za tržište rada?
Formalno obrazovanje u Srbiji igra ključnu ulogu u pripremi mladih za tržište rada i predstavlja često polaznu osnovu u razvoju karijere. Zašto kažem često? Mladi sa završenim školovanjem, nakon 3 ili 4 godine spoznaju kod sebe da zapravo žele nečim drugim da se bave. Da li to onda znači da su nezapošjljivi? Pa ne, nego da formalno obrazovanje nije odgovorilo na potrebe mladog čoveka, i da je potrebno da se to nadoknađuje kroz dodatne vidove obrazovanja, gde opet karijerno vođenje i savetovanje igra ključnu ulogu.
Pravilnicima je definisano da svaka škola ima timove za karijerno vođenje i savetovanje, ali nedostatak interesovanja i kompetencja nastavnika koji su uključeni u timove donose sporadične rezultate ovih aktivnosti.
Sa druge strane, obrazovni sistem pruža mladima solidnu teorijsku osnovu, ali često nedostaje fokus na praktičnu primenu znanja. Kada su u pitanju srednje stručne škole poslednjih godina sa dualnim obrazovanjem se pokušava smanjiti taj jaz između sveta obrazovanja i sveta rada, ali se i dalje nedovoljan broj mladih odlučuje za ove profile.
Iako je kroz formalno obrazovanje poslednjih godina integrisano dosta programa za razvoj ključnih kompetencija, posebno digitalnih kompetencija, to i dalje često nije dovoljno da bi mlada osoba mogla da odgovori na zahteve i očekivanja poslodavaca.
Neke stvari ipak nisu do formalnog obrazovanja. Šta mladi u Srbiji treba da urade kako bi povećali šanse za zaposlenje u konkurentnom okruženju?
U savremenom, konkurentnom tržištu rada, formalno obrazovanje predstavlja samo jedan deo pripreme mladih za zapošljavanje. Kako bi povećali svoje šanse za zaposlenje u Srbiji, svi mi, ne samo mladi moramo kontinuirano da radimo na sebi kroz razvijanje mekih i praktičnih veština koje ne samo da doprinose razvoju stručnosti, već i pružaju dragoceno iskustvo koje poslodavci cene. Stalno učenje i usavršavanje su od suštinskog značaja. Mladi bi trebali da se usmere ka sticanju dodatnih znanja i veština koji su relevantni za njihovu oblast, čime će poboljšati svoju konkurentnost na tržištu. Takođe, aktivno umrežavanje s profesionalcima iz oblasti kojom se bave može otvoriti vrata ka novim prilikama. Učešće na konferencijama, seminarima i radionicama omogućava mladima da izgrade kontakte koji mogu biti ključni za njihovu karijeru.
Poslednjih godina u mnogim oblastima značajnu ulogu igra izgradnja ličnog brenda kroz prisustvo na društvenim mrežama i profesionalnim platformama poput LinkedIn-a. Aktivno deljenje znanja, postignuća i iskustava može privući pažnju potencijalnih poslodavaca.
I naravno, treba da budu otvoreni prema prilikama i spremni na različite mogućnosti zapošljavanja, radnog angažovanja, radnih praksi, volontiranja kroz koje će steći iskustvo koje može biti i te kako značajno za njihovo dugoročno zaposlenje.
Šta će mladi zainteresovani za konferenciju "Od studija do karijere: Pronađi svoj put!" dobiti od nje, kada ste vi u pitanju? Kako će im ona pomoći u osmišljavanju karijernog puta?
Važno je da mladi ljudi sagledaju sve aspekte za omišljavanje svog karijernog puta. Polazna tačka nije nužno samo formalno obrazovanje, već je neophodno da sagledaju sebe, svoje karakteristike, kompetencije (svoja znanja, veštine, sposobnosti), svoja interesovanja, svoje potrebe. Samospoznaja sebe u kontekstu mogućnosti sveta rada i sveta obrazovanja predstavlja mapu karijernog vođenja i savetovanja. Mlada osoba treba da donosi informisane karijerne odluke i bira svoj karijerni put, ali je taj put uvek popločan kontinuiranim radom na sebi kako bi bili i ostali konkurentni na tržištu rada.
(EUpravo zato)
