Više od dve trećine mladih ljudi u Evropi doživelo je neki oblik nepovoljnog iskustva ili traume tokom detinjstva, a posledice se mogu osećati mnogo godina kasnije, kroz narušeno mentalno i fizičko zdravlje, probleme u svakodnevnom funkcionisanju, odnosima i kvalitetu života.
To pokazuju rezultati novog izveštaja Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, koji je obuhvatio više od 26.000 mladih odraslih osoba uzrasta od 18 do 30 godina. Istraživanje je sprovedeno između novembra 2025. i januara 2026. godine.
Svako peto mlado lice doživelo četiri ili više traumatičnih iskustava
Istraživanje je obuhvatilo devet vrsta nepovoljnih iskustava iz detinjstva, među kojima su fizičko, emocionalno i seksualno nasilje, zanemarivanje, zloupotreba alkohola ili droga u porodici, mentalne bolesti u domaćinstvu, razvod ili smrt roditelja, kao i prisustvovanje nasilju u porodici.
Više od jedne petine mladih odraslih ispitanika navelo je da je tokom detinjstva doživelo četiri ili više ovakvih iskustava.
Među najčešćim iskustvima bili su razvod ili smrt roditelja, prisustvovanje nasilju u porodici i emocionalno zlostavljanje.
"Kada dete odrasta uz nasilje ili u porodici koja prolazi kroz ozbiljnu krizu, ne bi trebalo da nas iznenadi što ga posledice toga prate i godinama kasnije, u školi, na tržištu rada i u međuljudskim odnosima", rekla je Nataša Azzopardi-Muscat, direktorka zdravstvenih sistema u SZO za Evropu.
Ona je upozorila da se razmere ovog problema često potcenjuju, dok se posledice šire na gotovo sve oblasti života.
"Ovo nije samo pitanje mentalnog zdravlja. To je i društveno i ekonomsko pitanje i zahteva uključivanje svih sektora, a ne samo zdravstvenih službi", istakla je Azzopardi-Muscat.
Više trauma znači veći rizik po zdravlje
Izloženost hroničnom stresu u ranom detinjstvu može da poremeti razvoj mozga, oteža regulaciju emocija i promeni način na koji organizam reaguje na stres.
Kod mladih odraslih koji su prijavili četiri ili više nepovoljnih iskustava zabeležene su znatno veće stope fizičkog bola i nelagodnosti, kao i poteškoća sa svakodnevnim aktivnostima, uključujući rad i školovanje, kretanje i brigu o sebi.
Posebno zabrinjavaju podaci o mentalnom zdravlju.
Čak 76,3 odsto mladih koji su doživeli četiri ili više nepovoljnih iskustava smatralo je da im je tokom prethodne godine bila potrebna stručna pomoć za mentalno zdravlje. Kod onih koji nisu prijavili nijedno takvo iskustvo, taj procenat iznosio je 36,7 odsto.
Istovremeno, upravo oni koji su bili najviše izloženi traumatičnim iskustvima češće su navodili da nisu dobili pomoć za mentalno zdravlje za koju su smatrali da im je potrebna.
Kako prekinuti krug traume
Stručnjaci upozoravaju da se bez pravovremene prevencije i odgovarajuće podrške negativna iskustva iz detinjstva mogu prenositi iz generacije u generaciju.
Odrasli koji su tokom detinjstva bili izloženi nasilju, zanemarivanju ili drugim traumatičnim iskustvima imaju veći rizik da kasnije svoju decu odgajaju u uslovima finansijskog stresa, nasilja u porodici ili narušenog mentalnog zdravlja roditelja.
Ipak, izveštaj donosi i važnu poruku: traumatična iskustva iz detinjstva nisu presuda za ceo život.
Čak i među ljudima koji su doživeli više nepovoljnih iskustava postoje oni koji ostvaruju dobre i pozitivne životne ishode. To znači da pravovremena pomoć, podrška i stvaranje sigurnog okruženja mogu značajno ublažiti posledice.
"Dobra vest je da se nepovoljna iskustva iz detinjstva mogu sprečiti, a njihove posledice ublažiti", rekao je Mark Bellis sa Univerziteta John Moores u Liverpulu, koji je bio akademski rukovodilac istraživanja.
On je dodao da ulaganje u bezbednije i podsticajnije detinjstvo, uz podršku donosilaca odluka, može doprineti zdravijem stanovništvu, snažnijim zajednicama i prosperitetnijoj budućnosti Evrope.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
