Kako se izbeglice snalaze na tržištu rada u Srbiji? Ovako izgleda uspešan primer integracije

Osobe koje zbog sukoba, nasilja ili progona traže zaštitu u Srbiji najčešće dolaze iz Ukrajine, Libije, Avganistana, Sirije, Irana, Iraka, sa Kube ili iz Burundija.

Oni napominju da se u javnosti često govori o migrantima, ali ljudi koji su zbog ratova ili progona bili primorani da napuste svoje zemlje su zapravo izbeglice. Razlozi njihovog odlaska iz zemlje nisu ekonomske prirode, kao što je to kod migracija. Ali, osobe koje su u postupku azila ili su dobile azil imaju legalni boravak u Srbiji, pravo na rad, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i niz drugih prava.

Povodom Svetskog dana izbeglica, istraživali smo kakav je njihov položaj na tržištu rada u Srbiji? Uspevaju li i u kojoj meri da nađu posao? I sa kakvim se preprekama na tom putu suočavaju?

Pouzdanih i potpunih podataka o tome koliko je izbeglica na tržištu rada u našoj zemlji nema. Izbeglice i tražioci azila često sami traže posao i snalaze se na tržištu rada.

Sa druge strane, ako i traže podršku, najčešće se obraćaju UNHCR-u i nadležnim institucijama poput Komesarijata za izbeglice.

Izbeglice na tržištu rada

Tokom 2023–2024. godine, 42 odsto izbeglica i tražilaca azila koji su se obratili UNHCR-u za podršku u pronalaženju dostojanstvenog posla su i započeli radne angažmane.

Od tih osoba, 20 odsto se zaposlilo u korisničkoj podršci, 17 procenata u različitim sektorima kompanije IKEA, 15 odsto u turizmu, 13 odsto u maloprodajnim lancima, a 11 procenata u proizvodnim pogonima. Ostali rade na poslovima održavanja higijene, u restoranima, IT sektoru, računovodstvu i medicini.

Takođe, istraživanje napravljeno zajedno sa Komesarijatom pokazuje da se u periodu od 2019. do 2023. godine, 72 odsto izbeglica izjasnilo da su radno angažovani.

Od prošle godine, izbeglicama i tražiocima azila nije potrebna radna dozvola za pristup tržištu rada u Srbiji. Izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca, izbeglice mogu legalno da se zaposle uz ličnu kartu koju im izdaje Kancelarija za azil MUP-a, dok tražioci azila poslodavcu treba da prilože i potvrdu svog statusa. Novina je i da je pristup tržištu rada za tražioce azila ubrzan, tako da mogu da počnu da rade šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil.

“Ovo su veoma značajne promene koje su značajne kako za izbeglice, jer su ih oslobodile plaćanja administrativnih troškova, tako i za poslodavce, koji ne moraju više da čekaju na izdavanje ili obnavljanje radnih dozvola”, kažu u UNHCR-u.

I Komesarijat za izbeglice je više puta pozivao poslodavce da prepoznaju potencijal izbeglica kao nove radne snage, jer njihovo angažovanje nije samo pitanje društvene odgovornosti nego i mogućnosti za inovacije i rast kompanija.

"Kako bi se olakšalo zapošljavanje, UNHCR sarađuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Agencijom za kvalifikacije i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), ali i sa korporativnim partnerima. Pružamo podršku kompanijama i u administrativnom pogledu kada je reč o zapošljavanju, a po potrebi sa partnerima iz kompanije IKEA održavaju i informativne sesije za HR timove, u okviru kojih poslodavci stiču bolje razumevanje pozicije izbeglica, njihovih potreba, kapaciteta, ranjivosti, prava i statusa u Srbiji“, odgovaraju u UNHCR-u.

Obrazovna struktura

Prema podacima UNHCR-a nešto više od trećine izbeglica i tražilaca azila u našoj zemlji ima visoko obrazovanje. Više od polovine njih ima završenu srednju školu. Ovaj podatak zasnovan je na manjem uzorku populacije.

Izbeglice u Srbiji imaju pristup svim nivoima obrazovanja. UNHCR prati izbeglice koje studiraju, trenutno ih je šest na državnim fakultetima u Srbiji, uz podršku DAFI stipendije (Nemačka akademska inicijativa za izbeglice Albert Ajnštajn, kažu u ovoj UN organizaciji.

Prepreke i problemi

Iako većina izbeglica i tražilaca azila govori srpski, zbog nedovoljno dobrog znanja jezika, kao i diploma koje još nisu validirane u Srbiji, neki od njih rade u industrijama koje nisu povezane sa njihovim prethodnim radnim iskustvom ili obrazovanjem. Jezička barijera je još veći izazov za one koji ne govore ni srpski ni engleski, što im ograničava mogućnosti zapošljavanja.

KIRS-ov program podrške integraciji traje godinu dana, a na raspolaganju je i finansijska pomoć za učenje jezika i za privatni smeštaj za ljude koji su dobili azil. Veoma često, to nije dovoljno za potpunu integraciju izbeglica, odnosno mnogim od njih bi značilo da period podrške traje duže, kažu u UNHCR.

Sa izazovima u pronalaženju posla suočavaju se u većoj meri ljudi koji borave u centrima za azil u delovima Srbije u kojim je stopa nezaposlenosti viša, kao što su na primer Sjenica ili Vranje.

Dok uz podršku KIRS-a imaju priliku da uče srpski, Agencija za kvalifikacije im pomaže da svoje diplome validiraju u Srbiji. UNHCR aktivno sarađuje sa obe institucije, a nedavno je zajedničkim snagama pripremljen Vodič za karijerno usmeravanje izbeglica koji na jednom mestu pruža informacije o tome gde može da im bude priznat stepen obrazovanja stečenog u inostranstvu, kako da upišu školu ili fakultet, gde mogu da uče srpski, kako i gde da se prekvalifikuju, pronađu zaposlenje, ali i kome mogu da se obrate za savetovanje o ovim temama.

Dodatno, kako bi informisao poslodavce o prilici za zapošljavanje izbeglica i tražilaca azila, UNHCR je organizovao konferencije za privatni sektor u Sjenici i Vranju.

Izbeglice i tražioci azila se povremeno susreću sa nerazumevanjem u svakodnevnim situacijama kao što su otvaranje računa, odlazak kod lekara, zaposlenje i slično, zbog toga što njihove lične karte izgledaju drugačije od dokumenata državljana Srbije. Plastificirane su i popunjene rukom. Postoje indicije da će izgled ličnih dokumenata biti unapređen, a za to vreme u UNHCR-u kažu da aktivno informišu poslodavce i pružaoce usluga o trenutnom izgledu ličnih dokumenata kako bi bilo što manje nesporazuma.

(EUpravo zato/Infostud)