Potražnja za fizičkim poslovima i dalje će biti najveća u narednim godinama, ali će digitalna zanimanja beležiti najbrži rast, pokazuje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma.
U međuvremenu, brojni administrativni i kancelarijski poslovi mogli bi nestati.
Zasad, budućnost bez ljudskih radnika deluje kao nemoguća opcija.
Uprkos rastu digitalnih tehnologija, ručni rad će i dalje biti najtraženiji u narednih pet godina.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, najviše novih radnih mesta, više od 35 miliona globalno biće otvoreno za radnike u poljoprivredi.
Očekuje se i gotovo 10 miliona dodatnih radnih mesta za vozače kamiona i dostavljače, više od 5 miliona novih pozicija za programere aplikacija i softvera, kao i veliki broj poslova u građevinskoj industriji.
Tehnološki sektor beleži najbrži rast
Kada je reč o poslovima sa najbržim rastom, tehnološke profesije su u apsolutnom vrhu.
Stručnjaci za obradu velikih podataka (big data) beleže rast od skoro 120%, slede inženjeri u FinTech industriji sa gotovo 100% rasta i stručnjaci za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje sa oko 80%.
Koja zanimanja su najugroženija?
Najveći rizik od gašenja imaju kancelarijske i administrativne pozicije.
U apsolutnim brojkama, najveći pad očekuje se kod kasira i blagajnika - čak 15 miliona radnih mesta moglo bi da nestane.
Sledi ukidanje oko 5 miliona mesta za administrativne asistente, čistače, sobarice i magacinske radnike.
Najbrže nestaju upravo kancelarijske funkcije: broj radnika poštanskih službi i bankarskih šalteraša mogao bi da se smanji za čak 40%, dok se kod operatera za unos podataka i kasira predviđa pad od oko 20%.
Ipak, to ne znači da će svi maloprodajni poslovi nestati. Naprotiv, prodavci i pomoćnici u prodaji se nalaze na petom mestu po rastu zaposlenosti, sa gotovo 5 miliona novih radnih mesta.
Zapošljavanje novih ili prekvalifikacija postojećih radnika?
Istraživanje se bavi i pitanjem kako će se menjati odnos između ljudi i tehnologije na radnom mestu.
Trenutno, oko 48% zadataka obavljaju ljudi, 32% zadataka se deli između ljudi i tehnologije, dok 20% u potpunosti izvršava tehnologija.
Do 2030. godine, očekuje se velika promena: samo 34% poslova obavljaće isključivo ljudi, još 34% biće podeljeno sa tehnologijom, a čak 32% zadataka biće automatizovano.
U cilju postizanja bolje efikasnosti između zaposlenih i veštačke inteligencije, evropski poslodavci planiraju i zapošljavanje novih radnika i obuke postojećih. Većina firmi bira oba pristupa, s tim što 79% favorizuje prekvalifikaciju, dok 65% planira nova zapošljavanja.
Španija traži lakše zapošljavanje i otpuštanje
Prema izveštaju, čak 59% svetske radne snage moraće da prođe kroz proces prekvalifikacije do 2030. godine.
Evropske ekonomije suočene su sa izazovima pri zapošljavanju: 54% poslodavaca strahuje od sve većeg nedostatka radne snage, što je iznad globalnog proseka.
U Španiji, manjak veština radnika viđen je kao glavna prepreka za adaptaciju. Većina poslodavaca (60%) smatra da su rešenje reforme radnog zakonodavstva koje bi omogućile lakše zapošljavanje i otpuštanje, dok 49% traži veću fleksibilnost u određivanju zarada.
U Francuskoj, 46% poslodavaca veruje da bi izmene u penzionom sistemu i podizanje starosne granice za penziju mogle povećati dostupnost kvalifikovanih radnika.
Nemačka i Velika Britanija zabrinute zbog geopolitičkih rizika
Pored digitalizacije, ublažavanja klimatskih promena i rasta životnih troškova, evropsko tržište rada do 2030. najviše će oblikovati i geopolitička neizvesnost.
U Velikoj Britaniji čak 56% firmi vidi geopolitičke tenzije kao jedan od ključnih faktora promena. Sličan stav deli i Nemačka (52%), koja je nedavno postala četvrti najveći vojni potrošač na svetu.
S druge strane, italijanski poslodavci su najviše fokusirani na klimatske izazove: čak 70% njih vidi zelene investicije kao glavni pokretač transformacije tržišta rada, što je znatno iznad globalnog proseka od 43%.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
