Žene u Srbiji i dalje nailaze na prepreke kada žele da pokrenu sopstveni biznis, uprkos tome što većina malih privrednika veruje da žene imaju podršku porodice i okruženja, jedan je od zaključka istraživanja koje je sproveo Ipsos u saradnji sa NALED-om, u okviru projekta "Snažne i važne" uz podršku Britanske ambasade, a koje je predstavljeno u prostorijama NALED-a.
Prema podacima, sedam od deset predstavnika male privrede veruje da se žene ređe odlučuju na pokretanje sopstvenog biznisa, dok je četvrtina suprotnog stava. Većina malih preduzetnika u Srbiji misli da žene koje žele da pokrenu biznis imaju podršku svojih porodica, to smatra skoro 90 odsto njih. Oko polovine veruje da i druge institucije pomažu ženama: pre svega država, zatim društvo u celini, poslovne zajednice i banke. Ipak, trećina njih smatra da ta podrška iz šireg društva i dalje nije dovoljna.
Istraživanje je sprovedeno u martu i aprilu, a učestvovala su 203 preduzeća i preduzetnici registrovani u Agenciji za privredne registre, koji imaju do 49 zaposlenih
Uprkos izazovima, žene često pokreću posao iz sopstvenih sredstava, a zanimljivo je da se češće od muškaraca odlučuju na proširenje posla uz pomoć kredita, 33 odsto naspram 16 odsto. Iako polovina malih firmi i preduzetnika koristi digitalne alate, žene češće koriste platforme za upravljanje zalihama, ali ređe alate za oglašavanje. U pogledu obuka, one češće izražavaju potrebu za znanjem iz oblasti internet oglašavanja (39 odsto), online prodaje (29 odsto) i oglašavanja na društvenim mrežama (30 odsto).
Uzimajući u obzir sve ove statistike, žena koja je i sama preduzetnica, Marija Tasić, osnivačica advokatske kancelarije Tasić & Partners, odlučila je da napravi kompaniju koja će zaista olakšavati malim preduzetnicima da uspeju na tom putu. Iz ličnog iskustva i uzevši u obzir sve ove rezultate, pre dve godine osnovali su startap Mybiznest.
"Kretanje 21. veka ka onlajn biznisu i startapovima je nas u kancelariji dovelo do razmišljanja da osnujemo startap Mybiznest, platformu za mikro i male biznise, jer znamo koliko digitalizacija može da olakša poslovanje. Imali smo želju da naše znanje i iskustvo artikulišemo, baš za najmanje. Naš startap pruža podršku u kompletnom smislu, dakle sve ono što malim preduzetnicima treba, poput informisanja, mentorstva, računovodstva, marketinga", istakla je Tasić.
Savet za male biznise - novouspostavljeno telo NALED-a
Položaj žena u preduzetništvu posebno se prepoznaje u Pirotu koji je primer dobre prakse. U ovom gradu na jugu Srbije lokalna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje sprovodi posebne programe za podršku preko kojih se organizuju brojni sajmovi, izložbe koje pomažu malim preduzetnicama da pobede statistiku.
"U poslednje dve godine podržali smo 47 žena koje su pokrenule ili razvile svoj biznis, a u 2025. planiramo dodatnih 2,5 miliona dinara", istakla je direktorka filijale, Suzana Đorđević. Cilj je da takvi primeri prestanu da budu izuzetak.
Kako bi se čuo glas žena i malih preduzetnika, formiran je i Savet za male biznise, novo savetodavno telo NALED-a koje okuplja preduzetnike, institucije i eksperte. Njegova uloga biće da predlaže rešenja, daje preporuke i olakša dijalog sa državom.
"Preduzetnici su nosioci ekonomije, ali često bez oslonca u sistemu. Savet je formiran da ih osnaži i uključi u dijalog, da ih država čuje na vreme, a ne tek kada porastu. Želimo da im olakšamo put do informacija, propisa i podrške koje su im zaista potrebne", poručila je Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a.
Malim biznisima u Srbiji glavni su problem finansije i administracija
Kada je reč o poslovanju malih firmi uopšte, glavni izazovi su finansije i administracija. Skoro tri četvrtine njih smatra da bi im na početku najviše pomogla državna podrška za nabavku opreme i materijala (73 odsto), a 60 odsto vidi subvencije za nova radna mesta kao ključne. Više od polovine želi smanjenje neporeskih nameta (53 odsto), smanjenje poreza i doprinosa na zarade (41 odsto), te efikasniju digitalizaciju procedura (42 odsto).
Najveća prepreka za rad i dalje je birokratija: 46 odsto firmi kaže da im najviše problema zadaje administracija vezana za poreska rešenja i uverenja, a trećina ističe radno-pravne propise. Četvrtina firmi kao problem vidi parafiskalne namete i inspekcijski nadzor.
Kada je u pitanju finansiranje, kao i kod osnivanja, i razvoj poslovanja se najčešće finansira iz ličnih izvora. 85 odsto koristi sopstvenu ušteđevinu za početak, dok 64 odsto koristi dobit firme za rast. Kredit koristi svaka peta firma, a svega 10 odsto ulaže dodatno iz ličnih sredstava nakon osnivanja.
Skoro polovina malih firmi nikada nije koristila nijedan oblik digitalnog alata u radu. Oni koji ih koriste, najčešće to rade da bi povećali bazu klijenata (74 odsto), poboljšali efikasnost (32 odsto) ili osvojili nova tržišta (23 odsto).
Što se tiče kredita, 45 odsto firmi ima iskustva sa bankarskim pozajmicama. U proizvodnji su krediti gotovo univerzalni (94 odsto), dok ih u uslužnom sektoru 93 odsto firmi nikada nije koristilo. Zadovoljstvo uslugom je solidno, više od polovine pohvaljuje brzinu i jednostavnost procesa (56 odsto), visinu kamata (49 odsto) i administrativne procedure (47 odsto).
Koje pomoći koriste preduzetnici
Trećina malih firmi koristila je državne finansijske mehanizme, najčešće Fond za razvoj (26 odsto) i subvencije NSZ (13 odsto). U proizvodnji je Fond posebno zastupljen (49 odsto), dok uslužni sektor češće koristi pomoć Nacionalne službe (25 odsto). U trgovini, čak 96 odsto firmi nikada nije koristilo nijedan državni finansijski instrument.
Dvema trećinama firmi potreban je neki vid podrške za razvoj, najčešće kroz državne programe (45 odsto) i bespovratna sredstva međunarodnih donatora (36 odsto). Dve trećine onih koji planiraju da apliciraju žele i mentorsku podršku, a kod trgovaca taj broj skače na čak 94 odsto.
Od Saveta za male biznise, privrednici najviše očekuju informacije o izmenama propisa (31 odsto) i rad na smanjenju poreskog opterećenja (27 odsto). Žene preduzetnice, znatno češće od muškaraca, ističu važnost umrežavanja sa investitorima, što bi im Savet za male biznise omogućio (19 odsto naspram 7 odsto).
Zaključak ovog istraživanja je da ako želimo jaču malu privredu, posebno žensko preduzetništvo, potrebno je manje barijera, više konkretne pomoći, informacija i dijaloga. A upravo to bi Savet za male biznise trebalo da donese.
(EUpravo zato)
