Prema podacima Inspekcije rada iz Holandije, procenjuje se da desetine hiljada stranih radnika rade na crno, najviše u građevini, poljoprivredi i hortikulturi, prenosi Schengen.News. Takođe su česti u industriji prerade mesa i ugostiteljstvu, dok mnogi rade neformalno kao bebisiteri ili čistači.
"Ranije smo uglavnom viđali istočnoevropske radnike, ali sada sve više dolaze ljudi iz zemalja van EU. Pošto su ovde ilegalno, teško je proveriti u kojim sektorima rade", kaže Mej Verstapen iz Inspekcije rada.
Brazilski državljani prednjače
Inspekcija otkriva da u samom Amsterdamu gotovo 35.000 Brazilaca radi bez radne dozvole, a odmah za njima po brojnosti dolaze Gruzijci.
"Poslednjih godina sve više Brazilaca nam se obraća zbog zdravstvenih problema, jer nemaju pravo na zdravstveno osiguranje", kaže Lisa Vligenthart iz organizacije Lekari sveta.
Brazilci i Gruzijci mogu da uđu u Šengen zonu bez vize, kao i građani još 59 zemalja. Po dolasku u Holandiju, mnogi se prijavljuju u kancelariju za nerezidente (RNI) i dobijaju broj socijalnog osiguranja – bez potrebe da navedu razlog boravka ili adresu stanovanja.
RNI sistem je namenjen ljudima koji dolaze u Holandiju da rade ili studiraju kraće od četiri meseca, ali inspekcija upozorava da se sistem zloupotrebljava jer niko ne proverava da li su ti ljudi zaista napustili zemlju nakon isteka tog perioda.
"Ministarstvo unutrašnjih poslova godinama zna za ovu zloupotrebu, ali se u praksi ništa nije promenilo", navodi se iz Inspekcije rada.
Sa dobijenim brojem osiguranja, čak i radnici bez dokumenata mogu da otvore račun u banci, registruju firmu u privrednoj komori i započnu rad. Zvaničnici nisu komentarisali ovaj problem, a prošle godine Ministarstvo je izjavilo da nema planove da menja sistem.
Radnici bez dokumenata lako postaju žrtve eksploatacije – poslodavci ih potplaćuju, ne isplaćuju ili otpuštaju bez objašnjenja.
(EUpravo zato/Schengen.News)
