Grčka vlada planira da, sa ili bez sredstava Evropske unije, nastavi sa svojim planom da izgradi novu ogradu na granici s Turskom kako bi sprečila ilegalne migracije, ali Evropska komisija insistira da bi trebalo primeniti pametnija rešenja, prenosi Euractiv.
"Nova ograda će biti izgrađena sa ili bez Evrope", rekao je nedavno grčki premijer Kirijakos Micotakis. Evropska komisija, međutim, protivi se finansiranju izgradnje ograda, ali priznaje da nacionalne vlade najbolje znaju kako da zaštite svoje granice.
"Države članice moraju da zaštite spoljne granice EU. One su najbolje pozicionirane da definišu kako to da se uradi u praksi na način koji je u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU, uključujući poštovanje osnovnih prava", rekao je neimenovani portparol Evropske komisije za ovaj portal.
On je dodao da Komisija ostaje pri stavu da je efikasno upravljanje spoljnim granicama prioritet za Uniju i da se mora preduzeti integrisani pristup.
"Fokus treba da bude na pametnim rešenjima koja podržavaju primenu evropskog integrisanog upravljanja granicama, kao što su integrisani, interoperabilni i prilagodljivi sistemi nadzora", naglasio je portparol EU.
Atina, dodaju, strahuje da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da izazove nove talase migracija i zbog toga je pokrenula diplomatske inicijative sa Libanom i palestinskom upravom.
Gradi se od 2012.
Izgradnja ograde na severoistočnoj kopnenoj granici sa Turskom započeta je 2012. godine i od tada je, korišćenjem nacionalnih finansijskih resursa, ograda produžavana.
Ovo pitanje ponovo je aktuelizovano nakon što je Nemačka odlučila da zauzme oštriji stav prema migraciji, a političari u Berlinu pozvali su zemlje poput Grčke da pojačaju zaštitu spoljnih granica Evrope.
Atina je, imajući u vidu nove razvoje događaja, ponovo stavila na sto svoj zahtev da proširenje ograde finansira EU. Grčke vlasti prijavile su da je došlo do porasta talasa migracija iz Turske u 2024. godini, u poređenju sa 2023. godinom, ali su primetile da migranti uglavnom dolaze morskim putem, a ne preko kopnene granice sa Turskom.
Euractiv napominje da mnogi smatraju da će politička stabilnost između Turske i Grčke biti ključna za kontrolu migracionih talasa, kao i da Atina radi na postizanju tog cilja.
Ranije ove nedelje Micotakis i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarali su na marginama Generalne skupštine UN i saglasili se da nastave da rade na razbijanju mreža krijumčara.
U Grčkoj je, u međuvremenu, eskalacija na Bliskom istoku izazvala zabrinutost, pošto mediji prenose da se Izrael priprema za moguću kopnenu ofanzivu u Libanu.
Zbog potencijalnih migracionih talasa preko Turske, u kombinaciji sa teškom ekonomskom krizom, u Atini vlada osećaj neprijatnosti.
Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis sastao se sa svojim libanskim kolegom Abdalahom Bou Habibom i obećao da će preduzeti mere na nivou EU kako bi se pružila medicinska pomoć libanskim građanima koji su povređeni i kojima je potrebno lečenje, dok se Micotakis sastao sa predsednikom palestinske uprave Mahmudom Abasom.
(EUpravo zato/Euractiv)
