Nemačka će razmotriti nove mere kako bi sprečila ulazak neregularnih migranata koji dolaze iz drugih zemalja Evropske unije, izjavila je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, dok pritisak na vladu da se suoči sa neregularnom migracijom i dalje raste.
Nakon terorističkog napada koji je prošlog meseca počinio sirijski tražilac azila, nemačka vlada je ove nedelje započela pregovore sa regionalnim vladama i glavnom opozicionom strankom, Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU), kako bi pojačala borbu protiv neregularne migracije.
Dok CDU insistira na sistematskom odbijanju ulaska neregularnih migranata iz druge države EU, čak i ako je to sporno prema zakonima EU, Ministarstvo unutrašnjih poslova nagoveštava da je sve otvorenije za razmatranje ove opcije.
"Uvek sam govorila da sam vrlo otvorena za sve," potvrdila je Fezer (SPD/S&D). "Ako možemo pronaći [nove] načine za odbijanje migranata, to je dobro", dodala je.
Trenutno, nemačka policija može odbiti ulazak na svojim evropskim kopnenim granicama samo ako se ilegalni prelazi otkriju tokom kontrola, koje se sprovode na nekoliko granica kao izuzetak od Šengen pravila. Oko 30.000 migranata je odbijeno otkako su kontrole uvedene prošle godine, rekla je Fezer.
Ako migranti iz drugih zemalja EU uspeju da uđu na nemačku teritoriju ili zatraže azil, ostaju privremeno u Nemačkoj, iako su zemlje iz kojih su došli zakonski odgovorne za njihov tretman.
Pokušaji da se organizuju pravovremene deportacije pokazali su se problematičnim u praksi, a vlada je prošle godine uspela da vrati samo oko 5.000 migranata u druge države EU. Oko 28.000 ljudi trebalo je da bude vraćeno u okviru tog programa početkom ove godine.
U slučaju napada nožem u avgustu, osumnjičeni terorista je takođe trebalo da napusti zemlju nakon što je njegov zahtev za azil odbijen.
Način sprovođenja pravila EU?
Međutim, postoje zabrinutosti da bi sistematsko odbijanje na granici prekršilo zakon EU, upozoravaju Zeleni.
"Odbijanje tražilaca azila na granici nije dozvoljeno prema evropskom pravu, jer se primenjuje Dablinska regulativa i mora se prvo utvrditi koja je država članica odgovorna", rekla je Irene Mihalić, šefica Zelenih, za list Rheinische Post, odgovarajući na zahteve CDU-a.
Pored toga što je praktično nemoguće to sprovesti na granici, moglo bi biti potrebno i više provera kako bi se otkrili ilegalni prelazi.
Nove razmatrane mere mogle bi dodatno pojačati zabrinutost nemačkih evropskih suseda zbog paralelnog pritiska CDU-a za uvođenje strožih graničnih kontrola.
Međutim, Fezer je insistirala da sistematsko odbijanje može biti način da se "brže napreduje" pritiskom na druge zemlje EU da preuzmu migrante za koje su odgovorne. Iako je napomenula da zemlje poput Poljske već ispunjavaju svoje obaveze, odnosi sa Italijom po ovom pitanju su napeti.
Prošle godine, Nemačka je pauzirala dobrovoljno prihvatanje neregularnih migranata iz Italije nakon što je Rim više puta odbijao da preuzme druge migrante iz Nemačke.
Međutim, za Nemačku, reforma zakona EU izvan okvira najnovije reforme migracione politike bloka nije opcija.
"Fokus vlade je na sprovođenju onoga što je postignuto u 10 godina pregovora, a ne na poništavanju", izjavio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova novinarima u sredu.
(JA/EUpravo zato)
