U junu je najviši sud EU naložio Mađarskoj da plati 200 miliona evra zbog upornog uskraćivanja migrantima prava da podnose zahtev za azil. Sud je izrekao dodatnu kaznu od milion evra za svaki dan koji nije ispoštovala.
Evropski sud pravde opisao je postupke Mađarske kao „bez presedana i izuzetno ozbiljnu povredu prava EU", dok je mađarski premijer Viktor Orban osudio odluku kao „nečuvenu i neprihvatljivu".
Evropska komisija je saopštila da, s obzirom na to da Mađarska ne plaća ine pruža informacije o svojim namerama, Brisel „prelazi na proceduru prebijanja duga" uzimajući novac iz zajedničkih fondova koji bi inače išao u Budimpeštu i koji je Mađarskoj prvobitno namenjen.
„Dakle, ono što ćemo sada uraditi je da odbijemo 200 miliona evra od planiranih plaćanja iz budžeta EU prema Mađarskoj“, rekao je portparol Komisije Balaž Ujvari.
Dodao je da će biti potrebno vreme da se utvrdi koji delovi finansiranja Mađarske će biti uskraćeni.
Ujvari je rekao da je komisija takođe poslala prvi zahtev za plaćanje dnevnih kazni u iznosu od 93 miliona evra do sada.
„Računajući od prijema, mađarske vlasti će imati 45 dana da izvrše tu uplatu", rekao je on.
Nacionalistička vlada Mađarske zauzela je tvrd stav prema migrantima koji ulaze u zemlju otkako je više od milion ljudi stiglo u Evropu 2015. godine, većina njih bežeći od sukoba u Siriji.
Tužba protiv nje odnosila se na promene koje je Mađarska napravila u svom sistemu azila nakon te krize, kada je oko 400.000 ljudi prošlo kroz Mađarsku na putu ka zapadnoj Evropi.
Vlada u Budimpešti naložila je podizanje ograda sa žilet-žicom na njenim južnim granicama sa Srbijom i Hrvatskom i postavljanje par tranzitnih zona za zadržavanje tražilaca azila na granici sa Srbijom, dok su te tranzitne zone od tada zatvorene.
ECJ je 2020. utvrdio da je Mađarska ograničila pristup međunarodnoj zaštiti, da je nezakonito pritvorila podnosioce zahteva za azil i da nije poštovala njihovo pravo da ostanu dok se njihovi zahtevi obrađuju.
Tranzitne zone su zatvorene 2020. godine, ubrzo nakon te presude.
Međutim, komisija, koja je odgovorna za praćenje usaglašenosti 27 zemalja članica EU sa njihovim zajedničkim zakonima, zauzela je stav da Budimpešta još uvek nije ispoštovala i zatražila je da ESP izrekne novčanu kaznu.
Nakon izbijanja pandemije COVID-19 2020. godine, vlada je takođe progurala zakon kojim se tražioci azila primoravaju da putuju u Beograd ili Kijev kako bi podneli zahtev za dozvolu za putovanje u tamošnjim ambasadama pre ulaska u Mađarsku. Samo jednom su mogli da podnesu svoje prijave.
Ljudi imaju pravo da podnesu zahtev za azil ili druge oblike međunarodne zaštite ako se plaše za svoju bezbednost u svojim matičnim zemljama ili se suočavaju sa mogućnošću progona na osnovu njihove rase, vere, etničke pripadnosti, pola ili druge diskriminacije.
"Poštovaćemo presudu, ali nećemo platiti kaznu"
Ministar za evropska pitanja Janoš Boka insistira da neće platiti kaznu od 200 miliona evra koju su nametnuli sudovi EU zbog ograničavanja prava na azil, iako je Brisel pokrenuo specijalnu proceduru za odbijanje te sume iz fondova EU.
Mađarska je voljna da sprovede nedavnu presudu Evropskog suda pravde (ECJ) kojom je dugogodišnje ograničenje prava na azil proglašeno nezakonitim, izjavio je juče Boka, koji je insistirao da zemlja neće platiti veliku kaznu koju su izrekle sudije, i koja raste iz dana u dan.
„Što se finansijske kazne tiče, mogu potvrditi da mađarska vlada neće platiti ovu kaznu", rekao je Boka novinarima.
„Koliko sam shvatio, Komisija ima na raspolaganju druge alate da povrati ovu sumu", dodao je on.
S druge strane, vlada je voljna da se angažuje na "konstruktivan način" sa Briselom kako bi osigurala poštovanje presude Evropskog suda pravde, rekao je Boka posle ministarskog sastanka u Briselu, kojim je predsedavao kao predsedavajući Saveta EU.
Poštovanje presude bi od Mađarske zahtevalo da ukine sva ograničenja u postupku azila za koja su sudije utvrdile da su protivne zakonu EU.
„Dogovorili smo se o rasporedu kako ćemo voditi ove razgovore, kao i o tehničkim detaljima i kanalima komunikacije", rekao je Boka, misleći na svoj nedavni sastanak sa Ilvom Johanson, komesarkom EU za unutrašnje poslove.
Ministar je rekao i da Budimpešta razmatra „pravne mogućnosti o tome kako bi određeni troškovi zaštita granice mogli da se nadoknade".
Mađarski zvaničnici kažu da su od 2015. godine potrošili 2 milijarde evra na suzbijanje migracija, ali Brisel je demantovao njihovu tvrdnju da Budimpešti sada duguju tu sumu.
„Odgovornost Komisije je da sprovede odluku Evropskog suda pravde", rekao je Didije Rejnders, komesar za pravosuđe, na konferenciji za novinare.
"Neće biti prvi put da koristimo različite alate kako bismo osigurali da dobijemo iznos koji je odredio sud. To je vrlo jasno", dodao je on.
Čak i ako nema potpune harmonije sa Briselom, Bokini komentari ukazuju na spremnost da se spor reši pre nego što se penali otmu kontroli.
Komisija je već tražila 93 miliona evra i mogla bi da zahteva i više ako se kršenje nastavi.
Mađarski premijer Viktor Orban nazvao je kaznu "nečuvenom" i pojačao svoju evroskeptičnu retoriku, dok su njegovi ministri izazvali novi spor preteći da će migrante autobusima odvesti u Brisel.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
