Španija je primila više od milion zahteva za legalizaciju statusa migranata, što je dvostruko više nego što su vlasti prethodno procenile.
Nadležni imaju tri meseca da obrade sve zahteve i odluče o odobravanju ili odbijanju dozvola za boravak i rad. Mera je u početku imala širok konsenzus, ali je od tada postala izvor podela, piše Le Monde.
"Ovaj plan je ključan kako bismo stotine hiljada ljudi, koji žive među nama, izvukli iz nevidljivosti", izjavio je premijer Pedro Sančez koji je migracionu politiku opisao "zakonitu, bezbednu i uređenu".
Takođe je istakao da je "nužna" za potrebe španske privrede.
Početkom juna OECD je povećao prognozu rasta za Španiju u 2026. na 2,2%, što je gotovo tri puta više od proseka evrozone.
"Bez imigracije, Španija bi do 2050. izgubila 19% svog BDP-a, a do 2075. čak 22%", upozorio je Pedro Sančez, slikovito dodajući šta bi to značilo: "90.000 zatvorenih barova, 50.000 praznih učionica u osnovnim i srednjim školama i nestanak 220.000 poljoprivrednih gazdinstava, odnosno svakog trećeg".
Plan integracije migranata vredan 500 miliona evra
Španija je do sada sprovela šest vanrednih programa regulisanja statusa migranata: 1986, 1991, 1996, 2000, 2001. i 2005. godine, od kojih su tri pokrenule konzervativne vlade.
Poslednja, koju je 2005. sproveo socijalistički premijer Hoze Luis Rodriges Sapatero, bila je i najveća do sada, sa više od 576.000 legalizovanih migranata. Odobrene dozvole boravka i rada važe samo na teritoriji Španije.
Sančez je najavio i "plan integracije i državljanstva" sa početnim budžetom od 500 miliona evra koji treba da obezbedi integraciju novopridošlih migranata, posebno kroz stručno osposobljavanje, učenje službenih jezika španskih regiona i jačanje javnih službi.
"Biti deo zajednice znači i deliti pravila, a ona su u Španiji jasna: demokratske vrednosti, ravnopravnost žena i muškaraca, prava za LGBTQ+ osobe, sloboda izražavanja, sekularna država i poštovanje zakona, bez obzira da li ste rođeni u Amuriju ili u Dakaru", naglasio je socijalistički lider.
"Neregularna migracija nije prestala"
"Zajednički život nije bez tenzija, svesni smo toga", priznao je premijer navodeći da ne želi da negira probleme i izazove koji su pred njima. Pri tom je optužio Narodnu stranku i krajnje desni Vox, koji se protive planu, za podsticanje straha i raspirivanje ksenofobije.
Gonzalo Fanjul, direktor istraživanja u fondaciji "porCausa" koja se bavi analizom migracija, smatra da je Španija odlučila da raste.
"Preduzela je korake kako bi se suočila sa demografskom zimom koju proživljava, slično kao i druge evropske zemlje, odabravši da prizna migracionu stvarnost i deluje u skladu sa njom. Razmere legalizacije samo potvrđuju da je ovo bila nužna mera zdravog razuma", izjavio je.
Napomenuo je da je ceo proces, uprkos nekim administrativnim poteškoćama, prošao prilično glatko s obzirom na broj uključenih ljudi i relativno kratak rok. Ipak, upozorio je da se problem ne rešava dugoročno.
"Početak od nule ne znači da je neregularna migracija prestala. To je problem kojim moramo da se pozabavimo jer ova mera ne rešava suštinsko pitanje upravljanja migracionim tokovima. To ne znači politiku otvorenih vrata, već sprovođenje etičkih i efikasnih mera, na šta pozivaju i mnogi evropski poslovni lideri", zaključio je Fanjul.
Od građanske inicijative do rasta zabrinutosti
Regularizacija migranata je u početku 2023. godine, kada je ušla u političku arenu, izazvala neobično slaganje među španskim strankama.
Sve je pokrenula platforma „Regularizacion Ja!“ („Regularizacija odmah!“) sa svojom građanskom zakonodavnom inicijativom kojom je sakupljeno 700.000 potpisa. Nakon intenzivnog lobiranja društvenih organizacija, udruženja poslodavaca i posredovanja Katoličke crkve, predlog zakona je usvojen u parlamentu u aprilu 2024. velikom većinom. Protiv je bila samo stranka Vox.
Međutim, mera je potom zastala u parlamentarnoj proceduri jer je pitanje imigracije postajalo sve istaknutije u javnim i predizbornim debatama.
Prema barometru Centra za sociološka istraživanja (CIS), imigracija je sa 11. mesta najvećih briga građana Španija u januaru 2023. skočila na peto mesto 2025. godine. U junu ove godine ušla je među tri najveće brige, a navelo ju je 18,9% ispitanika, odmah iza problema stanovanja i privrede i gotovo na istom nivou kao i korupcija.
(EUpravo zato/Index.hr)
