Kardinali Rimokatoličke crkve sastаće se na konklavi kako bi izabrali novog papu počevši od 7. maja, potvrdio je u ponedeljak visoki izvor iz Vatikana.
Datum je određen tokom sastanka kardinala iza zatvorenih vrata u Vatikanu, prvog nakon sahrane pape Franje u subotu, dodao je izvor. Zvanična objava se uskoro očekuje. Na konklavi ima pravo da učestvuje 135 kardinala mlađih od 80 godina, koji dolaze iz celog sveta, a oni će odlučiti ko će biti sledeći vođa Crkve sa 1,4 milijarde vernika, prenosi Rojters.
Konklava, koja se održava u Sikstinskoj kapeli, uređena je vatikanskim zakonom i sprovodi se kada papa umre ili podnese ostavku, a traje dok jedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu. Glasanje je tajno, svaki kardinal na posebnom listiću ispisuje ime kandidata, stavlja ga na poslužavnik i polaže u urnu. Mogu se održati do četiri kruga glasanja dnevno – dva ujutru i dva popodne – sve dok jedan kandidat ne dobije potrebnu većinu. Konklava mora početi najranije 15, a najkasnije 20 dana od momenta upražnjenja papske stolice.
Prvog dana konklave drži se misa u bazilici Svetog Petra, nakon koje se kardinali okupljaju u Sikstinskoj kapeli. Tamo se izdaje naredba "extra omnes", što na latinskom znači "svi napolje". Od tada pa nadalje, svi kardinali ostaju unutar Vatikana sve dok novi papa ne bude izabran.
Da bi glasački listići ostali tajni, kardinalima se nalaže da se ne služe uobičajenim rukopisom. Ako nema odlučujućih glasova do kraja drugog dana, treći dan se ustupa molitvi i kontemplaciji, bez održanog glasanja. Izbori se nastavljaju normalno posle toga.
Kada bude izabran, čuje se tradicionalni latinski povik "Habemus papam" odnosno "Imamo papu". U pitanju je tradicionalna objava koju sa centralnog balkona Bazilike Svetog Petra u Vatikanu proglašava protodiakon Kardinalskog kolegijuma, označavajući izbor novog pape. Simbol konačne odluke stiže u vidu dima iz dimnjaka Sikstinske kapele. Dva puta dnevno, nakon glasanja, iskorišćeni listići se spaljuju. U zavisnosti od rezultata, iz dimnjaka se diže crni ili beli dim – crni ukazuje na neuspešno glasanje, dok beli, praćen klicanjem okupljenih vernika, objavljuje svetu da je izabran novi papa.
Upravo iz tog razloga Sikstinska kapela će biti zatvorena jer će u njoj kardinali biti zatvoreni tokom ovog strogo čuvanog i tradicionalnog procesa, a otvoriće se tek nekoliko dana nakon izbora novog pape.
Tokom procesa, kardinalima je zabranjeno da napuštaju Vatikan, koriste medije poput radija i televizije, čitaju novine ili ostvaruju bilo kakav kontakt sa spoljnim svetom putem telefona ili drugih sredstava komunikacije. Pristup njihovim odajama dozvoljen je samo osoblju zaduženom za svakodnevnu brigu o domaćinstvu, lekarima i sveštenicima koji pružaju ispovedničku službu. Svi su obavezani zavetom apsolutne tajnosti.
Ko može postati papa?
Novi papa se bira nakon što prethodni poglavar premine ili zvanično abdicira, kao što je to učinio papa Benedikt XVI 2013. godine. Za izbor pape, u teoriji, može biti izabran bilo koji kršteni muškarac katoličke vere, ali u praksi ta čast uvek pripada visokim dostojanstvenicima Katoličke crkve, poznatim kao kardinali.
Prema podacima zaključno sa 19. februarom 2025. godine, u svetu postoji ukupno 252 kardinala, pri čemu većina njih obavlja i dužnost biskupa. Pravo učešća u izboru novog poglavara imaju samo kardinali koji nisu navršili 80 godina.
Broj ovlašćenih "kardinala elektora" tradicionalno se ograničava na 120, ali trenutno ih ima 135 sa pravom glasa.
Papa Franja je u decembru 2024. godine imenovao dodatnih 21 kardinala. Za izbor novog pape, potrebno je da najmanje 90 kardinala svojim glasom podrži istog kandidata, kako bi se postigla potrebna dvotrećinska većina.
(EUpravo zato.rs)
