Predsednik Katalonije, Salvador Ilja, bori se da katalonski, baskijski i galicijski jezik budu priznati kao zvanični jezici EU.
To je bio jedan od njegovih ključnih ciljeva tokom poslednje posete Briselu.
Katalonskim jezikom se služi oko 10 miliona ljudi u španskim regionima Katalonije, Valensije i Balearskih ostrva, kao i u Andori, delovima Francuske i Italije.
Zajedno sa baskijskim i galicijskim, kandidat je za dobijanje statusa zvaničnog jezika EU.
Ilja smatra da je zahtev krucijalan za građane.
"Ukoliko ovi jezici postanu zvanični, šaljemo poruku građanima Katalonije, Galicije i Baskije – vi ste deo Evrope", uveren je Ilja.
U Evropskoj uniji se trenutno govore 24 zvanična jezika. Svi pravni akti i ugovori prevode se na sve te jezike, a plenarne sednice Evropskog parlamenta, sastanci Evropskog saveta i Saveta Evropske unije takođe se prevode na svaki od njih.
Za Ilju, "ovde nije reč o prevođenju više ili manje dokumenata, već o poštovanju identiteta evropskih građana".
Koliko "košta" jezik?
Odluku moraju jednoglasno da odobre sve članice EU, a trenutno je razmatraju ministri za evropska pitanja. Ipak, od leta 2023, kada je Španija podnela predlog tokom svog predsedavanja EU, nije zabležen veliki napredak.
Uvođenje tri nova zvanična jezika moglo bi da košta oko 132 miliona evra godišnje, prema preliminarnom izveštaju Evropske komisije.
Brisel procenjuje da bi svaki od jezika koštao oko 44 miliona evra godišnje, uključujući prilagođavanje dokumenata i angažovanje prevodilaca i tumača. Ako predlog bude usvojen, Španija je ponudila da pokrije troškove.
Trenutno se katalonski može govoriti u Savetu EU ako ministri to zatraže nekoliko nedelja unapred. Jedan takav slučaj je bio u septembru 2024, kada je španski ministar industrije, Đordi Hereu, prvi put nakon 20 godina govorio katalonski na sastanku.
Istovremeno, Evropski parlament istražuje mogućnost da se sva tri jezika koriste tokom plenarnih sednica.
Kako katalonski jezik može da pridobije podršku?
Dobiti podršku svih 27 članica nije lak zadatak.
Vlada Pedra Sančeza je iznela predlog kako bi makar malo zadovoljila stranke koje se zalažu za nezavisnost, posebno partiju bivšeg katalonskog predsednika Karlesa Puđdemona.
To je izazvalo sumnje u nekoliko zemalja EU, koje su potez videle kao Sančezov politički manevar.
"Ovo je bio zahtev te političke partije, ali i mnogih ljudi, ne samo iz Katalonije... već i iz Baskije, Galicije... Ne radi se, da tako kažem, o političkom pitanju ili političkom zahtevu. Ja bih na to gledao iz drugog ugla. Ovo je pravedna mera sa lingvističkog stanovišta. Postoji 20 miliona građana koji govore ove jezike", poručio je Ilja.
Zatvaranje puta ka nezavisnosti
Za Ilju, ovo je druga poseta Briselu otkako je pre šest meseci postao predsednik Katalonije. Ovaj socijalistički političar postavio je Brisel kao jedan od svojih prioriteta, imenovavši Žaumea Duča, bivšeg portparola Evropskog parlamenta, za ministra za Evropsku uniju i spoljne poslove.
Jedan od njegovih ciljeva je potpuno resetovanje odnosa između Katalonije i EU.
"Tome težimo i mislim da ćemo ostvariti naše želje. Želimo da budemo potpuno uključeni u evropsku izgradnju, u evropski projekat, u trenutku kada svet brzo menja ne postoji drugi način osim jačanja evropskog projekta", rekao je Ilja.
On se nedavno sastao sa predsednikom Evropskog saveta, Antonijom Koštom, i potpredsednicom Evropske komisije, Terezom Riberom.
Međutim, nije Ilja prvi koji pokušava da probije blokadu sa kojom se Katalonija suočavala tokom decenije obeležene referendumom o nezavisnosti i takozvanim "Procesom".
Bivši katalonski predsednik i lider pokreta za nezavisnost, Pere Aragones, već se sastao sa nekim članovima Evropske komisije 2022. godine, i to je bio prvi put da se jedan katalonski lider sreo sa evropskim zvaničnicima nakon nekoliko godina.
Danas, prvi put u više od 10 godina, Katalonija ima predsednika koji se protivi nezavisnosti.
"Poštujem sve političke projekte, ali moje mišljenje je da u ovom brzo promenljivom svetu moramo jačati ono što nas ujedinjuje, a ne isticati ono što nas razdvaja", zaključio je Ilja.
(EUpravo zato/Euronews)
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.