Da li ste se ikada pitali kako je izgledao prvi selfi na svetu, ko je uživao uz orkestar u ormanu ili kako je osmišljen prvi domaći računar?
Odgovori se mogu naći u Muzeju nauke i tehnike, u srcu beogradskog Dorćola.
Osnovan je 1989, ali je tek nekoliko godina kasnije svoj dom dobio u zgradi nekadašnje termoelektrane na uglu Dobračine i Skenderbegove ulice.
Danas je jedan od najpopularnijih muzeja u Srbiji čije su izložbe posebno zabavne najmlađima koji imaju i svoj kutak u Galeriji igračaka.
Kao član asocijacije "MUT - Central European Union of Technical Museums", ima svoje mesto i u Evropi jer se kroz ovu saradnju sa drugim muzejima iz regiona i širom našeg kontinenta, razmenjuju značajna iskustva o savremenim tendencijama u muzeologiji i muzejskoj praksi.
U stalnoj postavci izloženo je oko 1.000 predmeta koji su ili otkupljeni ili poklonjeni.
Tako se mogu videti stari aparati, muzički uređaji, nekadašnja ronilačka odela ili vatrogasna kola kao i impozantne orgulje. Možete naučiti i koji uređaji su se nekada koristili poput praksinoskopa francuskog pronalazača Emila Rejna. Praksinoskop je bio jedan od prethodnika modernog filma, popularan zabavni aparat, krajem 19. veka korišćen u zabavnim parkovima i kućnim setovima za decu.
Šta se sve može videti u Muzeju nauke i tehnike?
Prvi selfi u Beogradu
Već na ulazu stoji zanimljiv uređaj za automatske fotografisanje sa kabinom. Uređaj ovog tipa se pojavio na Brodveju u Njujorku 1925. godine, a konstruisao Anatol Josefo, Amerikanac ruskog porekla. Posle ubacivanja metalnog novca, automat se aktivira i pravi osam snimaka sa pauzama tako da korisnika ima priliku da menja poze. Tada je sigurno nastao prvi selfi.
Za prvih šest meseci se fotografisalo više od 250.000 ljudi.
Kada je uređaj dopremljen u Beograd 1928. to je bila prava atrakcija, a mnogi fotografi su se čak pobunili jer su strahovali da će ostati bez posla.
Digitalni dinosaurus
Danas sve imamo na mobilnom telefonu, a nekada su kompjuteri zauzimali čitave prostorije.
Dva srpska stručnjaka, Tihomir Aleksić i Rajko Tomović, pokrenula su 1965. na Institutu Boris Kidrič projektovanje i izradu prvog domaćeg računara - Cifarskog elektronskog računara - CER 10.
To je bio jedan od prvih pet samostalno razvijenih računara u Evropi. Predstavljen je javnosti 1960, a dugo je stajao u Tanjugovoj zgradi gde ga je koristilo Ministarstvo spoljnih poslova u dešifrovanju.
Sačuvane delove računara CER 10, 12 i 111 Muzeju je poklonio Institut Mihajlo Pupin.
Da li više volite orkestrion ili eufonion?
Da su u prošlosti ljudi voleli da uživaju u muzici pokazuju i orkestrioni - muzički automati koji su počeli da se proizvode u 18. veku.
Na gradnji muzičkih kutija i automati radili su različiti majstori, kućišta su pravili umetnički stolari, stakla su oslikavali slikari dok su precizni mehaničari, časovničari ili klavir-štimeri izrađivali mehanizam.
Orkestrion, piano sa valjcima, proizveden je u radionici u Češkoj oko 1860. godine.
Zanimljiv je i eufonion, muzička kutija proizvedena u Lajpcigu oko 1890. godine. Radi na principu opruge, koja se navija uz pomoć ručice na bočnoj strani, a u pogon se stavlja ubacivanjem novčića.
Iznad otvora za ubacivanje novčića, pričvršćena je metalna pločica na kojoj je urezan natpis: Einwurf 1 kr. (Ubaciti 1 krajcer). Muzička kutija je bila u vlasništvu gospodina Mihajla Mitrovića, poznatog srpskog arhitekte i univerzitetskog profesora.
Zvezde iz Rakovice
U Muzeju nauke i tehnike mogu se videti i oldtajmeri, stara ronilačka odela ili vatrogasna kola. Posebno mesto zauzimaju avionski motori K-7, K-9 i K-14 - četvorotaktni, benzinski, klipni motori sa vazdušnim hlađenjem, karakterističnog "zvezdastog" rasporeda klipova oko radilice.
Model K-7 imao je 420 konjskih snaga, K-9 600 KS, a dvoredni zvezdasti K-14 – 870 KS. Najsnažniji, K-14, ugrađivan je u bombardere DO Dornije 17K.
Industrija motora Rakovica, osnovana 1927. kao Industrija aeroplanskih motora, proizvodila je ove tipove motora od 1936. do 1940. godine, po licenci francuske fabrike Gnom i Ron, dugogodišnjeg vodećeg proizvođača avionskih motora u Evropi.
Motori su se najpre sklapali od uvoznih delova, da bi 1930. fabrika počela sa samostalnom izradom. Do aprila 1941. isporučeno je oko 350 motora K serije. Muzej nauke i tehnike je sva tri motora dobio na poklon od Industrije motora Rakovica 2019. godine.
(EUpravo zato)
