U 2023. godini u EU je bilo 362.400 profesionalnih vatrogasaca, što predstavlja 0,18% ukupnog broja zaposlenih u EU.
U poređenju sa 2022. godinom, broj vatrogasaca je prošle povećan za 3 200 njih.
Među 21 zemljom EU sa dostupnim podacima, najviše vatrogasaca gledajući ukupan broj zaposlenih imala je Hrvatska (0,49%).
Za Hrvatskom slede Estonija i Grčka (obe po 0,39%), dok najmanji broj vatrogasaca beleže Holandija (0,05%), Finska, Slovenija i Švedska (sa po 0,13%).
Od ukupnog broja vatrogasaca u EU najviše ih je (61 odsto) starosti od 30 do 49 godina. Među njima su najveće podgrupe bile one starosti od 40 do 44 godine (65.600 vatrogasaca), a zatim one od 35 do 39 godina (59.100 vatrogasaca).
Vlade EU potrošile su 37,8 milijardi evra na zaštitu od požara 2022
U 2022, rashodi vlada na „usluge zaštite od požara" u 27 zemalja EU iznosili su 37,8 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 7,8% u odnosu na 2021. (35,1 milijardu evra).
Učešće ukupnih rashoda evropskih država za usluge zaštite od požara iznosilo je 0,5%.
Sve u svemu, državni rashodi za usluge zaštite od požara ostali su stabilni na 0,5% ukupnih rashoda od 2016. godine.
U 2022. godini, Danska je prijavila najniži udeo rashoda na usluge zaštite od požara, sa 0,1% ukupnih državnih rashoda, a slede Malta, Slovenija, Portugal i Austrija sa po 0,3%.
S druge strane Rumunija je imala najveći udeo rashoda za usluge zaštite od požara, a slede Grčka, Nemačka, Litvanija, Estonija i Češka.
Ovog leta, vatrogasci su nažalost imali "pune ruke" posla. Zbog ekstremnih vrućina, uzrokovanih klimatskim promenama pojedini delovi Evrope doslovno su goreli danima
(M.A./EUpravo zato/ec.europa.eu)
