Najviše diplomate industrijski razvijenih demokratija iz Grupe sedam (G7) sastaju se na jugu kanadske pokrajine Ontarijo, u trenutku kada rastu tenzije između SAD i tradicionalnih saveznika, poput Kanade, zbog pitanja odbrane, trgovine i Trampovih inicijativa za okončanje sukoba u Gazi i Ukrajini.
Kanadska ministarka spoljnih poslova Anita Anand izjavila je u intervjuu za AP da "odnosi moraju da se nastave na više frontova", uprkos trgovinskim tenzijama, dok se pripremala da ugosti američkog državnog sekretara Marka Rubija i kolege iz Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Japana.
Anand je pozvala i ministre spoljnih poslova Australije, Brazila, Indije, Saudijske Arabije, Meksika, Južne Koreje, Južne Afrike i Ukrajine.
Ona je najavila da će ključna tema razgovora biti dugoročni mir i stabilnost na Bliskom istoku.
"Mirovni plan mora da se održi", naglasila je Anand.
Fokus na Ukrajinu i Bliski istok
Diplomate se sastaju sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova.
Velika Britanija je najavila da će obezbediti 13 miliona funti (oko 17 miliona dolara) pomoći za obnovu ukrajinske energetske infrastrukture pred dolazak zime. Sredstva su namenjena popravci električne i toplotne mreže, vodovoda i za humanitarnu pomoć stanovništvu.
Britanska ministarka spoljnih poslova Iveta Kuper poručila je da ruski predsednik Vladimir Putin "pokušava da gurne Ukrajinu u mrak i smrzavanje", ali da će britanska podrška pomoći da "svetla i grejanje ostanu upaljeni".
Napete trgovinske veze sa SAD
Kanadsko predsedavanje G7 obeležavaju zategnuti odnosi sa Sjedinjenim Državama, pre svega zbog Trampovih tarifa na kanadski uvoz. Ipak, ceo blok saveznika suočava se sa tenzijama zbog Trampovih zahteva u trgovinskoj politici i njegovih predloga za rešavanje globalnih sukoba.
Jedna od glavnih tačaka sporenja je trošenje na odbranu.
Sve članice G7, osim Japana, deo su NATO-a, a Tramp insistira da svaka od njih izdvaja 5% svog BDP-a za odbranu. Dok su neke zemlje prihvatile taj zahtev, druge su ga odbile - Kanada i Italija su najudaljenije od tog cilja.
Anand je istakla da kanadski budžet predviđa 80 milijardi kanadskih dolara (oko 57 milijardi američkih) za odbranu.
"Do kraja ove godine dostižemo 2% BDP-a, a 5% do 2035. godine", rekla je ona.
Podele oko Gaze i priznanja Palestine
Unutar G7 postoje i neslaganja u vezi sa ratom između Izraela i Hamasa.
Britanija, Kanada i Francuska najavile su da će priznati palestinsku državu čak i bez formalnog mirovnog sporazuma, što je izazvalo kritike iz Vašingtona.
Što se tiče Ukrajine, većina članica G7 zauzela je oštriji stav prema Rusiji od onog koji zastupa Tramp.
Dvodnevni sastanak u mestu Niagara on the Lake, na obali jezera Ontario, blizu granice sa SAD, dolazi nakon Trampove odluke da prekine trgovinske pregovore sa Kanadom. Povod je bila reklama pokrajinske vlade Ontarija protiv tarifa, prikazana u SAD, što je razbesnelo Trampa.
Pre toga, u proleće, odnose je dodatno zaoštrila njegova izjava da bi Kanada trebalo da postane 51. američka država, izjava koja je kasnije povučena.
Kanadski premijer Mark Karni prošle nedelje se izvinio zbog reklame i poručio da je spreman da nastavi pregovore "kada SAD budu spremne".
Diplomatski prioriteti i bezbednost
Anand je najavila da će se tokom samita sastati sa Rubiom, iako trgovinska pitanja vodi drugi ministar.
Trampova administracija, prema oceni analitičara, više se fokusira na trgovinske sporove nego na saradnju sa saveznicima.
"Svaki složen odnos ima mnogo dodirnih tačaka. Na trgovinskom planu ima još mnogo posla, ali isto važi i za bezbednosna i politička pitanja, tu ulazimo Rubio i ja, jer odnosi između naših zemalja moraju da se razvijaju na više nivoa", kazala je ona.
Ona je otkrila da ju je Rubio tokom sastanka u Vašingtonu u oktobru zamolio da pomogne u okupljanju zemalja koje bi podržale Trampov plan za trajni prekid vatre u Gazi, uključujući i pripremu buduće konferencije o obnovi Gaze.
Američki zvaničnici navode da će Rubio tokom samita, osim sa članicama G7, razgovarati i sa pojedinim pozvanim državama o zaustavljanju sukoba u Ukrajini i Gazi, pomorskoj bezbednosti, krizama u Haitiju i Sudanu, otpornosti lanaca snabdevanja i strateškim mineralima.
Kanadski prioriteti, prema Anand, uključuju okonavanje rata u Ukrajini, bezbednost Arktika i stabilnost u Haitiju.
Tokom radnog ručka biće reči o energiji i kritičnim mineralima, neophodnim za proizvodnju svega, od pametnih telefona do borbenih aviona.
Kanada raspolaže sa 34 vrste strateških minerala i metala, u koje Pentagon želi da ulaže zbog nacionalne bezbednosti SAD.
(M.A./EUpravo zato/france24.com)
