Poplave, hemijske nesreće, zdravstvene pretnje ili čak teroristički napadi – u slučaju vanredne situacije, brzo i direktno obaveštavanje ljudi o njihovoj bezbednosti je od vitalnog značaja. Od sada, upozorenja će moći da se dele putem elektronskih tabli širom Brisela.
Građani Brisela biće informisani o bilo kojoj vrsti vanredne situacije putem elektronskih poruka na mreži javnog prevoza koju upravlja STIB/MIVB, kao i putem tabli postavljenih duž tunela i glavnih saobraćajnica u prestonici.
"Da budemo jasni, ne pokrećemo ovo jer očekujemo neku krizu upravo sada. Ipak, nikada ne znate šta može da se desi. Moramo biti što je moguće spremnij", rekao je Kristof Vanerbek, generalni direktor kompanije koja upravlja infrastrukturom i saobraćajem u regionu Brisela, za Brisel Tajms.
Bilo da se radi o požarima, poplavama, upozorenjima narandžastog ili crvenog nivoa zbog oluja ili snega, nestancima struje, terorističkim napadima, zdravstvenim krizama ili bilo kojoj drugoj vrsti potencijalne katastrofe – cilj je da se jedna poruka što brže prosledi što većem broju ljudi.
Te poruke mogu biti preporuke da se evakuiše ili izbegava određeno područje koje su nadležne službe ogradile, ali i naređenja ljudima da se što pre vrate kući. Na ekranima STIB/MIVB-a upozorenja će se prikazivati na francuskom, holandskom i engleskom jeziku.
Kao i ranije, vlasti će koristiti najadekvatnije kanale komunikacije: razglasne sisteme, medije, društvene mreže i "BE-Alert" SMS poruke. Od sada, koristiće se i elektronske table kojima upravljaju "Briselska mobilnost" i STIB/MIVB, a koje se nalaze na najfrekventnijim putevima i tunelima i omogućavaju nadležnima da brzo obaveste veliki broj građana u kratkom roku.
Kakav je protokol u drugim evropskim zemljama?
Sistem koji su testirale vlasti u Briselu deo je šire evropske tendencije ka modernizaciji javnog upozoravanja. Slične procedure već postoje u brojnim državama Evropske unije, prilagođene lokalnim potrebama i infrastrukturnim kapacitetima.
Holandija koristi sistem "NL‑Alert", baziran na "Cell Broadcast" tehnologiji, još od 2012. godine. Poruke se automatski pojavljuju na mobilnim telefonima građana, ali i na digitalnim ekranima u tramvajima, autobusima i stajalištima javnog prevoza. Sistem se testira svakih šest meseci, a dopunjuju ga tradicionalne sirene i SMS obaveštenja.
Francuska je 2022. godine uvela tzv. "FR‑Alert", koji omogućava slanje poruka direktno na mobilne telefone u zonama rizika. Sistem funkcioniše paralelno s mrežom civilnih sirena koje se i dalje koriste širom zemlje. U slučaju terorističkih pretnji, aktivira se i plan koji uključuje pojačano prisustvo bezbednosnih službi u javnom prostoru.
Ujedinjeno Kraljevstvo pokrenulo je sopstveni "Emergency Alert System" 2023. godine, zasnovan takođe na "Cell Broadcast" tehnologiji. Namenjen je brzom upozoravanju stanovništva u slučajevima poplava, požara, ekstremnih vremenskih prilika ili napada, a prve testove sproveli su lokalno pre nego što su prešli na nacionalni nivo.
Nemačka koristi sistem "DE‑Alert", koji je deo šireg evropskog programa upozoravanja (EU-Alert). Pored poruka na mobilnim uređajima, vlasti se oslanjaju i na tradicionalne medije i online platforme za prenošenje ključnih informacija, posebno u slučaju promena bezbednosnih pretnji ili kriznih događaja.
Ovi sistemi pokazuju da evropske zemlje sve više ulažu u kombinovane kanale komunikacije, sa ciljem da u hitnim situacijama brzo informišu i zaštite što veći broj ljudi.
(EUpravo zato.rs)
![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/5009?ts=2024-11-20T15:34:33)
![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/402?ts=2024-04-01T11:59:58)
