Evropa danas uz razne svečanosti obeležava 80. godišnjicu Dana pobede nad fašizmom. Svečanosti širom zemlje uključuju izložbe, svedočenja preživelih, javne diskusije i umetničke performanse, a između sećanja, odavanja počasti i proslave Evropa se suočava sa ozbiljnim bezbednosnim rizicima.
Upravo zbog pogoršane bezbednosne situacije, evropske zemlje značajno povećavaju izdvajanja za odbranu. Francuska je podigla vojni budžet na 3,5 odsto BDP-a. Slične poteze povukle su Belgija, Danska, Finska, Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka i baltičke zemlje donose odluke o kupovini novih borbenih sistema, povećanju broja vojnika i obnovi strateške infrastrukture. Poljska prednjači sa ambicijom da postane vojni lider u regionu, s ulaganjima koja premašuju i NATO standard od 2 posto BDP-a.
Rat u Ukrajini, koji traje već više od dve godine, fundamentalno je promenio evropski bezbednosni pejzaž. Umesto klasičnih govora o miru i jedinstvu, u mnogim prestonicama Evropske unije akcenat je na nužnosti vojne spremnosti, otpornosti i strateške autonomije.
Istorijska simbolika
Upravo u ovoj istorijsko-bezbednosnoj paraleli leži težina ovogodišnjeg Dana pobede. Dok se sećanje na pobedu nad fašizmom i oslobođenje Evrope čuva kroz komemoracije, povorke i polaganje venaca, aktuelna situacija zahteva budnost i odlučnost. Strah od širenja konflikta, kibernetičke pretnje i narušena energetska bezbednost dovode do redefinisanja temeljnih evropskih politika.
Iako je EU često kritikovana zbog sporosti donošenja odluka, rat u Ukrajini je pokrenuo dinamiku bez presedana – od slanja vojne pomoći do donošenja zajedničkih paketa sankcija. Evropski lideri sve otvorenije govore o potrebi jačanja sopstvene odbrambene industrije, smanjenju zavisnosti od SAD i stvaranju operativne spremnosti u slučaju širenja konflikata.
Istovremeno, Dan pobede nad fašizmom postaje trenutak političke refleksije: koliko su vrednosti koje su izvojevane 1945. godine – sloboda, suverenitet, demokratija – danas ugrožene, i koliko su evropska društva spremna da ih brane ne samo kroz reči, već i kroz dela.
Poruke lidera
U mnogim govorima ove godine, evropski lideri su povukli jasne paralele između borbe protiv fašizma i današnje borbe protiv imperijalnih tendencija. Bivši nemački kancelar Olaf Šolc upozoravao je u ranijim izjavama na opasnost revizionizma i pozivao na odbranu evropskog poretka zasnovanog na pravu, dok je francuski predsednik Emanuel Makron govorio o istorijskoj odgovornosti Evrope, da ne dozvoli ponavljanje grešaka iz prošlosti.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u govoru pred Evropskim parlamentom da bi mirovni sporazum koji ne poštuje suverenitet Ukrajine mogao imati dugoročne posledice za čitav evropski kontinent, prenosi Politiko.
Govoreći u Strazburu na dan obeležavanja 80 godina od pobede nad fašizmom, fon der Lajen je istakla da bi svaki održivi mir morao da garantuje ne samo teritorijalni integritet Ukrajine, već i njeno pravo da teži članstvu u Evropskoj uniji. Fon der Lajen smatra da EU mora pojačati podršku Ukrajini – potpisivanjem ugovora s njenom odbrambenom industrijom, potpunim prekidom uvoza ruskog gasa i jasnim koracima u pravcu pridruživanja Ukrajine Uniji.
"U našoj istoriji, mir i evropska integracija uvek su išli ruku pod ruku", izjavila je.
Prvi put, i Nemačka je Dan pobede proglasila državnim praznikom. Novi kancelar Fridrih Merc prisustvovaće ceremoniji u Berlinu, uključujući parastos u ratom oštećenoj crkvi i centralnu proslavu u Bundestagu.
(EUpravo zato.rs)
