Osamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata, građani zapadnoevropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država u sve većoj meri veruju da bi novi, još razorniji globalni sukob mogao da izbije u narednih deset godina — a najveća pretnja, po mišljenju većine, dolazi iz pravca Rusije.
U trenutku kada se Evropa priprema da obeleži 80. godišnjicu Dana pobede nad fašizmom (VE Day), nova istraživanja agencije YouGov pokazuju da većina građana pet evropskih zemalja — Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Španije — veruje da bi novi svetski rat mogao da izbije vrlo ili prilično verovatno u narednih pet do deset godina. Taj stav deli i 45 odsto ispitanika u SAD. Tačnije, između 41 odsto i 55 odsto ispitanika iz Evrope smatra da je takav scenario moguć, pri čemu kao najverovatniji uzrok navode upravo eskalaciju sukoba s Rusijom.
Još alarmantnije, između 68 odsto i 76 odsto ispitanika uvereno je da bi eventualni rat uključivao upotrebu nuklearnog oružja, dok između 57 odsto i 73 odsto veruje da bi gubici bili još veći nego tokom Drugog svetskog rata. Zabrinjava i to što četvrtina do gotovo polovine anketiranih (25 odsto–44 odsto) smatra da bi takav sukob mogao da ubije većinu svetskog stanovništva.
Važno da se Drugi svetski rat izučava u školama
Većina Evropljana — od 66 odsto u Italiji do 89 odsto u Velikoj Britaniji — veruje da bi i njihova zemlja bila direktno uvučena u eventualni rat, ali manji broj njih ima poverenja u sopstvenu vojsku. Naime, tek 16 odsto Italijana i 44 odsto Francuza smatra da bi njihova vojska mogla efikasno da ih zaštiti. Za poređenje, 71 odsto Amerikanaca veruje u sposobnosti američke vojske.
Dok se Rusija percipira kao glavni uzrok potencijalnog rata (od 72 odsto do 82 odsto u zapadnoevropskim zemljama i 69 odsto u SAD), sledeća najčešće navođena pretnja je islamski terorizam. Ipak, znatan broj Evropljana ne isključuje ni tenzije sa Sjedinjenim Američkim Državama kao faktor rizika po mir na kontinentu — taj stav deli 58 odsto Španaca, 55 odsto Nemaca i 53 odsto Francuza.
U pogledu kolektivnog pamćenja, građani Francuske (72 odsto), Nemačke (70 odsto) i Velike Britanije (66 odsto) kažu da znaju mnogo ili barem nešto o Drugom svetskom ratu, dok je taj procenat najmanji u Španiji (40 odsto), koja nije učestvovala u sukobu.
Obrazovni sistem igra važnu ulogu: 77 odsto Francuza tvrdi da su u školi učili mnogo o ratu, u poređenju sa 60 odsto Nemaca, 48 odsto Britanaca i samo 34 odsto Španaca. Istraživanje pokazuje da su mlađe generacije u većoj meri imale pristup obrazovanju o ovoj temi.
Uprkos razlikama, ogromna većina ispitanika — između 82 odsto i 90 odsto u Evropi i SAD — smatra da je važno da se Drugi svetski rat i dalje izučava u školama. Takođe, između 72 odsto i 87 odsto veruje da su događaji iz tog perioda, kao i oni koji su mu prethodili, i danas relevantni.
Zločini poput nacističkih mogli bi da se ponove
Zabrinjava podatak da značajan broj građana — od 31 odsto u Španiji do 52 odsto u SAD — smatra da bi "zločini poput onih koje je počinio nacistički režim u Nemačkoj" mogli da se ponove i u njihovim zemljama, tokom njihovog života. Još više ispitanika (44 odsto do 59 odsto) veruje da bi se takvi zločini mogli dogoditi u nekoj drugoj zapadnoevropskoj zemlji, dok 44 odsto do 60 odsto smatra da je to moguće i u SAD — uključujući 52 odsto samih Amerikanaca.
Na pitanje ko je najviše doprineo porazu nacista, između 40 odsto i 52 odsto ispitanika iz pet zemalja odgovorilo je da je to bila Amerika, dok je Sovjetski Savez kao ključnog aktera navelo između 17 odsto i 28 odsto. U Velikoj Britaniji, 41 odsto građana smatra da je upravo njihova zemlja odigrala glavnu ulogu, ali tu percepciju deli svega 5 odsto do 11 odsto ostalih Evropljana i Amerikanaca.
Nakon rata, gotovo polovina Nemaca (46 odsto) smatra da se njihova zemlja dobro suočila sa svojom prošlošću, što potvrđuje i 49 odsto Amerikanaca i 58 odsto Britanaca. Međutim, samo 34 odsto Francuza i 30 odsto Italijana deli to mišljenje. Zanimljivo je i da 47 odsto Nemaca veruje da je Nemačka bila "previše opterećena" svojom nacističkom prošlošću, što ju je sprečavalo da odlučnije rešava savremene izazove. Samo 24 odsto smatra da je njihovo rukovodstvo postiglo pravi balans.
Kada je reč o očuvanju mira od 1945. godine do danas, većina ispitanika (52 odsto–66 odsto) smatra da je NATO imao najveći uticaj, dok je značajan broj (44 odsto–60 odsto) prepoznao i ulogu Ujedinjenih nacija. Posebno je važno istaći da između 45 odsto i 56 odsto Evropljana i Amerikanaca veruje da je Evropska unija — osnovana upravo sa ciljem očuvanja mira na kontinentu — imala važnu ulogu u sprečavanju novih sukoba.
(EUpravo zato/Gardijan)
