Istorijsko ulaganje Nemačke u vojsku u Francuskoj se prati sa mešavinom divljenja i nelagode. U Parizu raste zabrinutost da se političko težište Evrope pomera ka istoku, dok Berlin povećava izdvajanja za odbranu na nivoe koje saveznici teško mogu da isprate.
Berlin se obavezao da će do 2029. godine potrošiti više od 500 milijardi evra na odbranu, čime će dostići novi NATO cilj od 3,5 odsto BDP-a čak šest godina pre predviđenog roka. Iako NATO pozdravlja jačanje Nemačke, u pojedinim evropskim prestonicama ponovno uzdizanje Bundesvera kao dominantne sile izaziva preispitivanje, piše Bloomberg.
Ovo je naročito izraženo u kontekstu rekordnog rasta podrške krajnje desnoj, nacionalističkoj stranci u Nemačkoj, što budi strahove da se proevropska vlada više ne može uzimati zdravo za gotovo.
Nelagoda u Parizu
U Francuskoj, jedinoj nuklearnoj sili u Evropskoj uniji i zemlji sa jednom od najjačih vojski, raspoloženje je podeljeno. S jedne strane, postoji olakšanje jer Nemačka preuzima veći deo tereta u oblasti odbrane, ali istovremeno raste strepnja da bi nemačka industrija mogla da nadmaši francuski odbrambeni sektor. To su potvrdila četiri francuska zvaničnika.
Francuski poslanik u Evropskom parlamentu Fransoa-Ksavije Belami naveo je da se Francuska nalazi u krhkoj situaciji, a činjenica da se Nemačka sa tolikom odlučnošću obavezuje, stvoriće dinamiku koja bi mogla da nas gurne u stranu.
"Unutrašnja slabost umanjuje geopolitičku težinu Francuske", kazao je.
Belami, član Evropske narodne partije, zalaže se za pristup "Kupuj evropsko" i smatra da bi Francuska, kao jedan od vodećih svetskih izvoznika oružja, trebalo da se fokusira na izvoz ka evropskim susedima.
"Moramo biti dosledni. Francuska se dugo žalila da sve radi sama", kazao je on.
Promena evropske ravnoteže
Prema rečima Klaudije Major, visoke potpredsednice German Marshall Funda, Nemačka se nakon istorijskih sukoba zadovoljavala sporednom političkom ulogom, čak i dok je njena ekonomija jačala. Sada, dok se ponovo naoružava, težište kontinenta se pomera ka Berlinu, što izaziva nervozu u Francuskoj.
"U Evropi je postojala široko prihvaćena ravnoteža prema kojoj je Francuska bila geopolitička sila, a Nemačka ekonomska. Nemačka nije želela da bude politički džin. Sada Nemačka radi i jedno i drugo i ulaže napore da svoju novu moć uklopi u evropski okvir. To Francusku dovodi u nezavidan položaj. Njihova teskoba više govori o samoj Francuskoj nego o Nemačkoj", rekla je Major.
Pod vođstvom kancelara Fridriha Merca, Nemačka je ukinula stroga ograničenja zaduživanja za potrebe odbrambene potrošnje kako bi obezbedila sredstva za ponovno naoružavanje i odvraćanje Rusije.
Iako i nordijske zemlje, Baltik i Poljska značajno povećavaju ulaganja u odbranu, malo koja država može da parira nemačkoj brzini i obimu. Nasuprot tome, tradicionalne vojne sile poput Francuske, Italije i Španije imaju ograničen fiskalni prostor za veća povećanja potrošnje.
Vojno jačanje Nemačke pažljivo je koordinisano sa saveznicima. Tokom posete Berlinu u decembru prošle godine, generalni sekretar NATO-a Mark Rute pohvalio je Nemačku.
"Ovo je upravo ona vrsta odlučnosti koja nam je potrebna da bismo osigurali našu bezbednost. Nemačka prednjači sopstvenim primerom", naveo je tada Rute.
Nesuglasice oko zajedničkih projekata
Uprkos saradnji, pojavile su se i tačke sporenja. Kada je bivši kancelar Olaf Šolc predstavio Inicijativu evropskog nebeskog štita, namenjenu jačanju protivraketne odbrane, Francuska se osetila isključenom.
Nezadovoljstvo je dodatno poraslo nakon odluke o kupovini 35 američkih borbenih aviona F-35 za 10 milijardi evra, umesto evropskih letelica.
Iako je pod Mercovim vođstvom kupovina američkog naoružanja usporena, odbrambena saradnja sa Francuskom i dalje je složena.
Najambiciozniji evropski odbrambeni projekat, razvoj borbenog aviona šeste generacije (FCAS), nalazi se pred raspadom. Nakon višegodišnjih pregovora, industrijski partneri, francuski Dassault Aviation i Airbus, koji predstavlja nemačku stranu, nisu uspeli da se dogovore o podeli proizvodnje.
Nova strateška uloga i pogledi iz susedstva
Nova vojna snaga daje Nemačkoj veći uticaj unutar EU i NATO-a. U Poljskoj se njen uspon pažljivo prati, ali kako je rekao potpredsednik vlade Radoslav Sikorski, "dokle god je Nemačka članica EU i NATO-a, više se plašim nemačke odbojnosti prema naoružavanju nego nemačke vojske."
Nemačka je takođe industrijski i ekonomski najbolje pozicionirana za pružanje takozvanih strateških kapaciteta, poput protivvazdušne odbrane, svemirskih obaveštajnih podataka i logistike. Evropa se trenutno u velikoj meri za ove sposobnosti oslanja na Sjedinjene Američke Države.
"Nadamo se da će Nemačka nastaviti da razvija strateške kapacitete za savez", rekao je general Markus Laubental, jedan od najviših nemačkih generala u NATO-u.
Kako je dodao, "iz perspektive NATO-a, kako u pogledu znanja tako i industrijskog kapaciteta, ima smisla raditi sa ključnim evropskim saveznicima. Zajedno smo jači. Trebalo bi da budemo u stanju da se dogovorimo oko zahteva i isporučujemo stvari brže, jer su mi, kao korisniku, potrebne."
Politička neizvesnost u Berlinu
Uprkos svemu, unutrašnja politika Nemačke izaziva nervozu širom Evrope. Krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) vodi u pojedinim anketama i mogla bi da ostvari značajne uspehe na lokalnim izborima u istočnoj Nemačkoj ove godine.
Iako Klaudija Major primećuje da populističke stranke jačaju i drugde u Evropi, kombinacija vojne moći i političkog ekstremizma izaziva posebnu zabrinutost.
"Sve je veća zabrinutost šta bi moglo da se dogodi sa ovom izuzetno snažnom nemačkom vojnom silom ako AfD preuzme političko vođstvo", izjavila je Jana Pugljirin iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
