Evropska odbrambena proizvodnja već godinama trpi zbog visoke fragmentacije sektora, jer mnoge članice EU i dalje favorizuju sopstvenu namensku industriju pod izgovorom nacionalne bezbednosti.
Pitanje koje sada stoji pred članicama Unije koje ubrzano ulažu u ponovno naoružavanje glasi: da li bi EU trebalo da podrži samo one kompanije koje se pokažu kao "najbolji evropski takmičari" u proizvodnji naoružanja, čak i po cenu gubitaka koje bi pretrpele mnoge domaće industrije?
Francuska i Nemačka sve više naginju ka tom pristupu - predsednik Emanuel Makron i kancelar Fridrih Merc najavili su da će u petak pokrenuti razgovore o ovoj kontroverznoj inicijativi.
Na sastanku Saveta za bezbednost i odbranu Francuske i Nemačke, lideri dve zemlje i njihovi ministri spoljnih poslova i odbrane razgovaraće o zajedničkim projektima, potencijalnom širenju francuskog nuklearnog odvraćanja na ostatak EU, kao i o jačanju evropske vojne i tehnološke baze.
Kao što je najavljeno iz Jelisejske palate, upravo će razgovori o "modelu najboljeg takmičara" biti ključni deo ovog susreta.
Cilj: smanjiti broj različitih sistema oružja u Evropi
"Logika modela najboljeg takmičara jeste da se smanji broj različitih oružanih sistema u Evropi", poručuju iz kabineta francuskog predsednika.
Naime, evropske napore da ubrzaju vojnu proizvodnju u svetlu potencijalne ruske pretnje do kraja decenije i dalje usporava fragmentacija - svaka zemlja ima svoj arsenal i nacionalne proizvođače. Ovaj problem oseća i Ukrajina, koja u borbi protiv ruske invazije mora da koristi i održava najrazličitije sisteme dobijene iz Evrope.
Samo kada je reč o borbenim avionima, na kontinentu se koristi najmanje četiri tipa: evropski Eurofighter Typhoon, Rafale, JAS Gripen, kao i američki F-35. Kod tenkova - još veća raznolikost: Leopard, Leclerc, Challenger, Ariete, Abrams, pa čak i južnokorejski K2.
Stotine milijardi evra i borba za dominaciju
Do 2030. godine u odbrambeni sektor EU trebalo bi da bude uloženo više stotina milijardi evra, a u toku su različite inicijative za objedinjene nabavke koje bi trebalo da smanje troškove, unaprede interoperabilnost i pokrenu evropske proizvodne linije.
Međutim, Makronovo insistiranje na „evropskoj preferenciji" u nabavci oružja naišlo je na otpor - neki lideri EU plaše se odmazde SAD, a drugi smatraju da bi taj potez uglavnom favorizovao francusku namensku industriju.
Model "najboljih takmičara" verovatno će izazvati slične reakcije.
Pametan pristup ili udarac po konkurenciji?
Po mišljenju Ester Sabatino iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), pristup oslonjen na "najbolje takmičare" mogao bi biti "pametan potez", jer bi te kompanije verovatno bile efikasnije zbog dokazanih i brzih ciklusa razvoja i proizvodnje.
Međutim, dodaje ona, to ne znači nužno da bi se smanjio broj verzija istog sistema, što i dalje komplikuje logističku podršku. Uz to, takav model bi mogao da uguši konkurenciju i uspori inovacije.
"Sigurnost snabdevanja takođe bi predstavljala izazov, posebno za zemlje koje nemaju svoje 'takmičare'. U slučaju Poljske, koja snažno investira u sopstvenu vojnu industriju, očekuje se veliki otpor ovom modelu", navodi Sabatino.
Poljska inače veliki deo vojne opreme nabavlja iz SAD i Južne Koreje, a nedavno je najavila kupovinu još 180 tenkova iz Južne Koreje, u vrednosti većoj od 6 milijardi evra.
Sporni zajednički projekti Francuske i Nemačke
Još nije jasno da li će Pariz i Berlin podržati više zajedničkih evropskih inicijativa poput Eurofightera ili MBDA, konzorcijuma za raketne sisteme koji okuplja francuske, britanske i italijanske kompanije.
Na dnevnom redu njihovog sastanka su i dva velika zajednička projekta: FCAS (Future Combat Air System) i MGCS (Main Ground Combat System) - budući borbeni avion i glavni borbeni tenk.
Međutim, FCAS je već u krizi - francuski Dassault traži 80% radnog udela u projektu, što izaziva nezadovoljstvo nemačke strane.
"FCAS se trenutno nalazi u veoma osetljivoj situaciji. Postoje industrijski i politički akteri u obe zemlje koji žele da projekat propadne kako bi mogli da nastave u okviru sopstvenih nacionalnih programa", izjavio je Jakob Ros iz Nemačkog saveta za spoljne odnose za Euronews.
Bez zajedničke pozicije - nema zajedničkog pristupa
Ako žele da ubede ostatak EU da prihvati model "najboljih takmičara", Francuska i Nemačka moraju najpre da se usaglase međusobno, kako politički, tako i industrijski.
"To trenutno nije slučaj", navodi Ros, dodajući da su im industrije suviše različite i da Nemačka i dalje po pravilu kupuje američku opremu kada je nema kod kuće.
Jelisejska palata već je pokušala da ublaži očekivanja, ističući da će izgradnja ovakvog modela zahtevati "izuzetno složen rad".
Na kraju, kako kažu, ključni izazov za Evropu jeste kako smanjiti broj sistema oružja, koristiti iste, proizvoditi ih unutar EU i pri tom očuvati suverenitet i robustnost proizvodne baze. A to nije ni jednostavno, ni brzo ostvarivo.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
