Rat u Iranu je postao ključni poligon za ispitivanje vojne tehnologije nove generacije, dok je ruska agresija na Ukrajinu razotkrila smrtonosnu cenu zastarelih arsenala. Ishod savremenih sukoba sve više određuju veštačka inteligencija, rojevi dronova i precizni sistemi, pretvarajući tehnologiju u novo bojno polje.
Suočena sa sve većom ranjivošću, Evropska unija nastoji da ubrza razvoj ratne tehnologije kako bi održala korak, zahtevajući brže i fleksibilnije inovacije za novu eru bezbednosnih pretnji, piše Euronews.
Novi plan za brze inovacije
Najnoviji predlog iz Brisela, Program za hitre i brze odbrambene inovacije (AGILE), predviđa ulaganje 115 miliona evra u revolucionarne tehnologije poput veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i bespilotnih letelica.
Ako bude usvojen, program će označiti jasan zaokret od dosadašnjeg sporog modela finansiranja odbrane u EU, dajući prednost brzini, preuzimanju rizika i hitroj primeni novih rešenja. Iako je EU već uložila značajna sredstva u Evropski odbrambeni fond i satelitske sisteme, ti napori su ocenjeni kao prespori i previše kruti za zahteve modernog ratovanja.
Šta je AGILE?
Program AGILE, koji je Evropska komisija predložila u martu 2026, osmišljen je kao alat za ubrzano finansiranje koji bi trebalo znatno brže da prebaci odbrambene tehnologije iz faze razvoja u stvarnu primenu.
Finansiraće projekte koji su već u naprednoj fazi, s naglaskom na tehnologije koje oružane snage mogu da testiraju i počnu da koriste u roku od jedne do tri godine. To uključuje sisteme veštačke inteligencije za vojno odlučivanje, robotiku i dronove i projekte koji koriste kvantno računarstvo.
Program obećava finansiranje razvoja, izrade prototipova, terenskog testiranja i početne proizvodnje, uz znatno kraće rokove za prijave i evaluaciju. Odluke o finansiranju donosiće se unutar nekoliko meseci, a ne godina.
Za razliku od tradicionalnih šema, mogu da se prijavljuju i pojedinačne kompanije, bez obaveze formiranja velikih međunarodnih konzorcijuma. Finansiranje može da pokrije do 100 posto prihvatljivih troškova, a omogućeno je i retroaktivno pokrivanje troškova za već obavljeni rad.
U početnoj pilot-fazi, AGILE bi trebalo da dodeli najmanje 115 miliona evra za 20 do 30 projekata, s pojedinačnim iznosima između jednog i pet miliona evra. Primarni cilj su startapovi I mala i srednja preduzeća koja rade na tehnologijama dvostruke namene. Program još moraju da odobre Evropski parlament i Evropski savet, a prvi pozivi za predloge se očekuju oko 2027. godine.
Hitna potreba za brzinom
Postoji očigledna nesrazmera između brzine tehnoloških promena i tromosti odbrambenih sistema EU. Primera radi, u ratu između Irana i SAD, jeftini dronovi redizajniraju se i stavljaju u upotrebu u roku od nekoliko nedelja, dok se sistemi za ciljanje, vođeni AI, neprestano ažuriraju direktno na ratištu. S druge strane, evropski procesi nabavke i finansiranja mogu da traju godinama.
To stvara opasan jaz u kojem napredne tehnologije postoje, ali ne stižu do vojnika na vreme da bi bile operativno relevantne. Mnoge od tih inovacija dolaze od manjih kompanija koje nemaju resurse za snalaženje u složenim procedurama EU fondova, zbog čega njihova rešenja često propadaju ili se komercijalizuju na drugim mestima.
Neuspeh Eurodrone-a kao upozorenje
Jedan od najpoznatijih primera evropske sporosti je projekat Eurodrone (MALE RPAS), zajednički poduhvat Nemačke, Francuske, Italije i Španije.
Zamišljen još 2014. kao revolucionarna bespilotna letelica, projekat je suočen s tolikim kašnjenjima da se njegovo uvođenje u službu sada planira tek za 2031. godinu. Načelnik štaba francuskih vazdušnih i svemirskih snaga nedavno ga je opisao kao "jučerašnji dron koji možemo dobiti sutra".
Zbog toga je Francuska u oktobru 2025. obavestila partnere o nameri povlačenja iz programa. Takva kašnjenja prisiljavaju evropske države da se oslanjaju na američke dronove MQ-9 Reaper i izraelske Heron, ostajući zavisne od starije tehnologije dok protivnici napreduju s bržim inovacijskim ciklusima.
Dosadašnje inicijative EU
Evropska unija je i dosad pokretala programe za podsticanje odbrambenih inovacija. Vodeće inicijative za 2025. bile su "ReArm Europe" i "EU Defence Industry Transformation Roadmap", s ciljem postizanja autonomije do 2030. godine. Evropski odbrambeni fond (EDF) je primarni instrument, s budžetom od 7,3 milijarde evra za razdoblje 2021-2027. za razvoj novih tehnologija.
Uz njega, Evropska šema za odbrambene inovacije (EUDIS) s 1,5 milijardi evra pomaže manjim kompanijama pri ulasku na tržište, dok Evropski program odbrambene industrije (EDIP) s dodatnih 1,5 milijardi evra podstiče zajedničku nabavku i proizvodnju.
Evropa i dalje zaostaje uprkos ulaganjima
Iako su ulaganja država članica u odbrambeno istraživanje i razvoj porasla s 13 milijardi evra u 2024. na procenjenih 17 milijardi evra u 2025. godini, EU i dalje značajno zaostaje za SAD-om i Kinom. U SAD na istraživanje i razvoj odlazi 16 posto odbrambenog budžeta, dok je u EU taj udeo samo 4 posto.
Američki budžet za tu svrhu u 2024. iznosio je 138 milijardi evra, a procenjuje se da je Kina u istom razdoblju potrošila 44 milijarde dolara.
Podaci pokazuju da su od sredstava Evropskog odbrambenog fonda najviše profitirale velike članice poput Francuske, Nemačke, Italije i Španije, dok su Hrvatska i Slovačka zabeležile samo po devet subjekata koji su učestvovali u projektima.
(EUpravo zato/Index.hr)
